Japan hrli u robotsku budućnost

U jednoj univerzitetskoj laboratoriji u predgrađu Tokija trenutno se radi na gumenoj masci robotskog lica koja će moći da pokaže šest osnovnih emocija – bes, strah, tugu, sreću, iznenađenje i gnušanje. Robot Kansei (ili „osećajko“) na reč „rat“ reaguje izrazom lica koje je mešavina gnušanja i straha. Ako čuje reč „ljubav“ njegove roze usne se izviju u osmeh.
„Da bi bili među ljudima, roboti moraju da obave kompleksne društvene zadatke. Roboti će morati da se nose sa emocijama, da ih razumeju i, eventualno, da ih osećaju“, kaže vođe ovog projekta Junići Takeno sa Meiđi univerziteta.

Dobrodošlica u fabrikama

Roboti u japanskim fabrikama odavno su postali uobičajena stvar. Toliko „uobičajena“ da im ponekad požele dobrodošlicu prvog dana na poslu uz Šinto religijsku ceremoniju.

Tokom poslednjih nekoliko godina vlada Japana je uložila 42 miliona dolara u prvu fazu razvoja humanoidnog robota, a 10 miliona dolara svake godine od 2006. do 2010. za razvoj ključnih robotskih tehnologija. Procene govore da će industrija robota sa 5,2 milijardi dolara 2006. godine biti „teška“ 26 milijardi već 2010. godine, a oko 70 milijardi 2025.

Šta sve rade roboti?

Roboti u Japanu ne rade samo u fabrikama. Oni pripremaju suši, sade pirinač, rade na recepcijama, usisavaju po hodnicima, hrane stare osobe, služe čaj. Uglavno ne izgledaju „humanoidno“, mada će takvih biti sve više jer je u Japanu preko petina ljudi starija od 65 godina, tako da će se roboti sve više brinuti o njima.

Za razliku od zapadne civilizacije gde se roboti najčešće prikazuju kao nasilne mašine u SF delima, u japanskoj popularnoj kulturi se odavno prikazuju kao „pomagači“. Eksperti dodaju da ovome pomaže i Šinto religija koja često zamagljuje granice između živog i neživog. Zato u psihi običnog Japanca ideja o humanoidnom robotu sa emocijama ne zvuči tako preteće, kao u drugim kulturama.
Iako se i u Japanu neki pitaju da li su ljudima potrebni roboti, ova revolucija u zemlji izlazećeg sunca je već počela. Ne treba zaboraviti da je Japan jedina zemlja u svetu gde svako ima električni toalet. Po pitanju robota Japan je odavno svetska sila – 370.000 robota rade u fabrikama (podatak iz 2005. godine), što je 40 odsto svih robota u svetu. Na svakih hiljadu zaposlenih Japanaca u fabrikama dolazi 32 robota. Predviđa se da će do 2025. godine Japan imati milion robota u fabrikama.
Doduše, pošto je cena ljudske radne snage sve skuplja, a cena robota sve manja, ovaj trend u razvoju može da budu i brži. Ako se zna da jedan robot može da zamene deset radnika, očigledno je da će njihovo sve veće angažovanje uticati kako na veću proizvodnju, niže cene ali i veću nezaposlenost.
Sledeći veliki korak je uvođenje robota u svakodnevni život. U bolnici u Aizu, mestu koje se nalazi na oko 300 kilometara severno od Tokija, beli i plavi roboti, veličine deteta, služe da vode pacijente do operativnog bloka. Oni senzorima uočavaju prepreke, imaju ugrađene mape bolničkih hodnika kako bi se snašli, a mogu da provere stanje pacijentovih arterija. Uz svet to recituju jednostavne pozdravne poruke. Bolnica je testirala tri robota, a reakcije pacijenata su bile oduševljavajuće.
Ono što se, za sada, nije uspelo jeste – komercijalno kućni isplativ robot. Tu se misli na kućnog robota kao što je bio Vakamuru (Micubišijev projekat iz 2003) ili Aiba (Sonijev projekat okončan 2006). Interesantno je da su tu Amerikanci imali uspeha sa Roombas robotom koji služi kao usisivač, i koji je stigao na tržište 2002. godine. Ovaj proizvod firme IROBOT Corp sam čisti sobe, bez ikakve potrebe za nadgledanjem. Do sada je prodato 2,5 miliona Roombasa po ceni od 120 dolara.
Japanske firme ne spavaju – na tržištu su Tomi (300 dolara) sa 17 motora koji može da prepozna izgovorene reči, i Sonijev „govorni robot“ po ceni od 350 dolara. To su, ipak, modeli koji su pre svega zabavni, ali koji će sigurno omogućiti naslednike koji će obavljati korisne poslove i imati sposobnost komunikacije sa vlasnikom.