Jedna aplikacija u Evropi svakodnevno spase 100.000 obroka

Ta aplikacija sa skoro 22 miliona korisnika, širom Evrope dnevno spase 100.000 obroka, te se time smanjuje količina otpada od hrane iz samousluga i restorana, i, s druge strane, istovremeno milioni ljudi dođu do obroka po sniženim cenama.

Aplikacija „Too Good To Go“, pokrenuta 2016. u Kopenhagenu, koristi se u 13 zemalja, uključujući Veliku Britaniju, a plan kompanije da je ove godine proširi i na Švedsku i SAD, odložen je zbog pandemije.

U osnovi, ta aplikacija je ulaz na tržište viška hrane: ona svakom korisniku prikazuje sve prodavnice, restorane i pekare u njegovoj blizini, koje upravo imaju viška namirnica ili obroka, a vidi se i šta očekuju da će imati do kraja dana.

Te namirnice ili obroke korisnik može da kupi preko aplikacije za otprilike trećinu redovne cene i da ih preuzme istog dana kada se prodavnice i restorani zatvaraju.

„Too Good To Go“ ima ponudu 40.000 partnera – od velikih prodavnica do malih restorana, pekara i kafea, kaže izvršna direktorka Mete Like.

Da bi se tome pridružila, takva firma plaća administrativnu naknadu od 39 evra godišnje i malu naknadu po svakom obroku prodatom na taj način, a ako niko ne kupi ponuđeni obrok, kompaniji se ništa ne naplaćuje.

Rad aplikacije „Too Good To Go“ je složena usluga: u svakoj zemlji 20 do 80 ljudi radi samo na nalaženju restorana i prodavnica koje će ponuditi hranu.

Od marta, ta aplikacija u proseku dnevno ima 50.000 korisnika i plasira 100.000 obroka koji bi inače bili bačeni jer se ne mogu čuvati do sutradan ili se po propisima ne smeju čuvati.

Direktorka Like kaže da to pokazuje da je savremeno društvo „neefikasno strukturisano“, te otuda toliko bacanje hrane.

„Too Good To Go“ radi na stvaranju pokreta protiv bacanja hrane u industriji i obroka spremljenih za velike sisteme: kuhinje škola i vrtića, studentske menze, gde je mnogo viška koji svake večeri ode na deponije.

„Problem je mnogo širi od restorana i podavnica“, kaže direktorka Like, jer „stav ljudi o hrani je donekle pogrešan, te mi pokušavamo da hrani vratimo poštovanje“.

Zato je njena kompanija sarađivala s nekim od najvećih proizvođača hrane u Evropi na promeni označavanja datuma na proizvodima pošto svi ljudi ne znaju razliku između oznaka „Rok trajanja“ i „Najbolje upotrebiti pre“ navedenog datuma.

Čak 20 odsto celokupnog kućnog otpada hrane, kaže Like, potiče od toga što ljudi ne razumeju tu drugu oznaku koja ne znači da je dana navedenog na etiketi hrana pokvarena i mora da se baci, već samo znači da ističe rok u kojem su kvalitet, ukus, tekstura najoptimalniji po specifikaciji i proceni proizvođača.

„Planirali smo da s njima razjasnimo da to ‘Najbolje upotrebiti pre’ zapravo znači da bi taj proizvod tog dana trebalo pogledati, pomirisati i probati, pa proceniti šta učiniti s njim, a u tome nema nikakvog zdravstvenog rizika“, objasnila je ona.

Njena kompanija o tome deli edukativni materijal od osnovnih škola do univerziteta čime „pokušavamo da navedemo ljude da zaista razgovaraju o tome šta takve oznake zaista znače. Recimo: Koliko dugo je mleko ispravno?“, rekla je Like. „Za obrazovanje o hrani važno je već i samo to da ljudi razgovaraju o tim stvarima“.

Pit Pirson, u Svetskom fonda za prirodu (World Wildlife Fund) direktor Sektora za praćenje gubitka hrane i problema otpada, kaže da je svest o hrani i otpadu posebno važna upravo sada, dok se svet bori s pandemijom korona virusa.

U SAD se godišnje, naveo je on, mahom iz maloprodaje i kuća, na deponije baci čak 63 miliona tona hrane – 40 odsto ukupne proizvedene količine, i to velikim delom savršeno dobre hrane.

„Na to bacanje hrane, da je kao otpada bude manje, može da utiče svako od nas pojedinačno, a to je zbirno veliki uticaj“, rekao je on.

Pirson savetuje: „Pogledajte šta sve bacate, više planirajte, kreativnije koristite, ima aplikacija i saveta kako da produžite rok trajanja proizvoda, kako da prevedete zbunjujuće etikete na kojima datumi često nemaju nikakve veze s kvalitetom hrane. Počnite s nečim malim i pogledajte kuda vas to vodi“.

„Stanje s hranom kao otpadom u SAD je jezivo“, kaže Pirson: to je i ekonomski problem jer se eksploatišu resursi i poizvodi hrana koja se na kraju baci, a problem je i ekološki jer truljenje ogromne količine hrane na smetlištima zagađuje i vazduh, i tlo, i vodu, rekao je on.

I u SAD je dostupno nekoliko aplikacija koje pokušavaju da smanje bacanje hrane na sličan način kao „Too Good To Go“, kaže Elizabet Balkan, direktorka programa za otpad od hrane pri Savetu za zaštitu prirodnih resursa.

Većina američkih aplikacija međutim ima veoma mali domet: dve posluju samo u delovima Njujorka i Bostona, a jedna samo na Univerzitetu u Vašingtonu, gde povezuje gladne studente s preostalom hranom iz kafeterije, a najesen bi trebalo da se proširi na još pet do 10 univerziteta.

„Iako vrlo lokalni, takvi modeli formiraju mrežu s restoranima i trgovcima, i to su fantastični eksperimenti iz kojih se mnogo može naučiti“, rekao je Pirson.

Naglasio je da je za rešavanje problema bacanja hrane presudna tehnologija koja pomaže da se utvrdi, prati i meri višak duž lanca snabdevanja i potrošnje, kako bi se došlo do načina da se smanji ono što je nepotrebno i time da se baca manje hrane.

Odavno je od pomoći tehnologija upravljanja zalihama, inventarisanjem i radom hladnjača, a novije, pespektivne ideje su „pametne nalepnice“ i poboljšanja ambalaže, rekla je direktorka Balkan.

„Potrebna su nam svakakva rešenja duž lanca snabdevanja“, dodala je Balkan i istakla da, ipak pre svega „kao pojedinci imamo ogromnu moć da pokrećemo promene i postižemo značajna smanjenja otpada putem sitnih i jednostavnih promena svojih navika“, piše u članku američkog tehnološkog sajta CNET.