Ko je Sem Altman i kakve i kakve veze on ima sa veštačkom inteligencijom?

Kada pitate kompjuterske naučnike šta je veštačka inteligencija, možda ćete čuti stari primer: pretpostavimo da stavite kompjuter u kuhinju da kuva.

Povrće ili meso postaju mekši što se duže kuvaju. Ali postoji izuzetak koji svi dobro znamo, ali računar će morati da napregne sve svoje mogućnosti da bi to uopšte prihvatio: jaje postaje tvrdo kada se kuva.

Prvi korak korisničkog interfejsa je da se nosi sa ogromnim količinama statističkih informacija – gotovo svi jestivi proizvodi će postati mekši kuvanjem. Ali za jaje nije samo „statistički minimalna verovatnoća” da će postati tvrdo kada se kuva, već i termički proces u molekulima proteina koji računar takođe treba da „stavi u čip”. Tek tada će kompjuter „znati” da će i palačinke pečenjem postati tvrde, ali sve to (čoveku) zvuči mnogo jednostavnije nego kada to mora da se piše kompjuterskim kodom. Zato što je potrebno povezati različite baze podataka i stvoriti logičku celinu.

„Znam te!“

U slučaju „statističke verovatnoće“, veštačka inteligencija je odavno prisutna: na osnovu prethodnog ili sličnog ponašanja, onlajn prodavnice će ponuditi proizvod koji bi „možda bio od interesa za vas“, pretraživače – a za ovo je zainteresovan i Microsoft sa njegov pretraživač Bing – pogodiće šta tražite i prvo vam to ponuditi, piše IndexHR.

I tamo će analizirati šta ste do tog trenutka tražili, koje internet adrese ste inače posećivali, gde se nalazite, gde se fizički krećete prema podacima mobilnog telefona… Da ne govorimo o nadzornim kamerama postavljenim u gradovima.

„Zastrašujuća” je možda količina ličnih, pa čak i intimnih podataka kojima se u svakom slučaju želi da rukuje na ovaj način, ali veštačka inteligencija je jednostavno neophodna za mnoge poslove koje bi voleo da prepusti kompjuterima. Čak i uz autonomnu vožnju, svaki iskusni vozač će generalno znati da li pešak namerava da pređe put, ali će „automatski“ ignorisati stotine pešaka za koje se čini da ne prelaze put. Računaru će stoga trebati predugo da analizira svaku moguću pretnju – drugim rečima, čak i sa veoma brzim računarom, autonomno vozilo će u najboljem slučaju voziti veoma, veoma sporo.

Kako si znao?

Jedino rešenje je da se veštačkom inteligencijom „objasni” kompjuteru na šta pre svega treba da obrati pažnju. Dakle, opet da stvorimo „pametne“ veze između statističkih verovatnoća koje nisu same po sebi očigledne.

Isto tako, takva veštačka inteligencija može doći do zaključaka da možda ne zna šta da radi: da li ljudi u plavim košuljama radije kupuju kruške ili jabuke? Koju nogu prvo hvataju plavuše, a koju crnke? Utvrđivanje takvih pravilnosti kojih nismo ni svesni može zvučati krajnje neprijatno.

ChatGPT portal koji je razvio OpenAI je proizvod koji mnogima zvuči sablasno: na osnovu bezbroj baza podataka, on je u stanju da napiše odgovor na skoro svako pitanje. I to u formi koja će izgledati barem razumno kao tekst koji je napisao neko sa bar srednjom školom – što dovoljno govori o današnjem nivou pismenosti uopšte.

Ko je Semjuel Altman?

37-godišnji šef kompanije OpenAI napisao je svoj prvi kompjuterski program sa 8 godina, a zanimalo ga je šta je to i kako su nastale te šarene slike iza ekrana računara. Dolazi sa američkog srednjeg zapada, iz St. Luisa u državi Misuri, a u tom konzervativnom okruženju nije mu bilo lako kada je shvatio da je u pubertetu „drugačiji”. Oko šesnaeste godine priznao je svoju homoseksualnost, što ga je još više vezalo za virtuelni svet kompjutera.

Svojim talentom stigao je do prestižnog univerziteta Stanford gde je, naravno, studirao informatiku. Ali kao i mnogi drugi budući IT moguli, prekinuo je studije kako bi imao vremena da kreira svoju aplikaciju Loopt. Altman je 2014. postao predsednik I-Combinatora, legendarnog centra za start-ap u Silicijumskoj dolini, i već tada je zarađivao ozbiljne iznose. Svoj novac je ulagao u kompanije koje su ga zanimale. „Razmišljao sam o tome kada sam išao u duge šetnje“, rekao je na jednom događaju. Godine 2015. osnovao je OpenAI, „otvorenu veštačku inteligenciju“, zajedno sa mnogim drugim poznatim ličnostima Silicijumske doline, kao što su Elon Musk i Peter Thiel iz PaiPal-a, jer je u početku, slično Linuku, ceo koncept razvoja bio otvoren i besplatan .

Neophodna veza sa IT gigantom

„Želeli smo da prednosti veštačke inteligencije učinimo dostupnim što široj publici“, verovao je Altman. Ali to je veliki posao koji zahteva ogromna sredstva, ali i onaj koji je bio od velikog interesa za veoma komercijalne IT gigante. Saradnja je počela gotovo sama od sebe: „OpenAI i Microsoft sarađuju već više od tri godine. Zajedno sa našim partnerom stvorili smo veštačku inteligenciju koja je bezbedna i koja će imati pozitivan uticaj na društvo.“

Da li će? Vlada već izaziva uzbunu među nastavnicima u školama i na univerzitetima jer je gotovo nemoguće saznati da li je školski ili seminarski rad napisao čovek ili ChatGPT. Altman razume problem, ali i odgovara: „Mi smo u novom svetu i u njemu će postojati tekstovi koji se automatski stvaraju – i tome se moramo prilagoditi.