Koje su šanse da vam obrisani Instagram i Fejsbuk nalozi budu vraćeni?

I dok su korisnici zabrinuti jer je svaki pokušaj vraćanja starih naloga bio bezuspešan, žalbe nisu ni uzete u razmatranje, a Fejsbuk kao razlog za to navodi da „nisu u mogućnosti da istu prihvate, zbog manjka ljudi koji koji bi se time pozabavili“.

Uzimajući u obzir da je veliki broj ljudi obrisane naloge koristio svakodnevno, a pozamašan procenat njih i za obavljanje i ugovaranje posla, upitali smo Bojana Perkova iz Šer fondacije koja je verovatnoća da se izgubljeni nalozi povrate.

Danasov sagovornik nije oprimističan po ovom pitanju, dok ističe da za gašenje ipak treba da postoji obrazloženje.

„Najveći problem je što su ti procesi uglavnom netransparentni, i ljudi mogu u takvim situacijama da ostanu bez naloga, a da ni da sami ne znaju zašto. Gašenje ili suspenzija naloga može da se desi samo usled kršenja pravila korišćenja Fejsbuka ili Instagrama. Moralo bi da postoji neko obrazloženje zašto se to desilo, i svakako da ga kompanija Meta duguje korisnicima“, kazao je Perkov.

Komentarišući obrazloženje koje Fejsbuk daje za nemogućnost razmatranja žalbi korisnika, naš sagovornik ističe da nije siguran koliko je to uslovljeno.

„Fejsbuk je otpustio jako veliki broj zaposlenih, ali nisam siguran da li ovo može da koincidira sa tim incidentom. U svakom slučaju, korisnici su trebali da dobiju konkretno obrazloženje u vidu mejla koji je zvanični način komunikacije“, objašnjava Perkov, dodajući da je način na koji je to urađeno u najmanju ruku problematičan.

Takođe dodaje da je situacija čudna, jer, kako kaže, obično korisniku pošalju mejl – zbog kršenja pravila u vezi sa „tim i tim“ nalog se suspenduje.

Kada je reč o zakonskim obavezama od strane kompanije, Perkov kaže da je jako komplikovano i teško uhvatiti se u koštac „dobijanja bitke“ na taj način, jer je sedište Meta kompanije u SAD.

„Korisnik koji je van jurisdiksice SAD, odnosno koji je u inostranstvu, na dosta težak i komplikovan način može da proba da se izbori sa tim. Nešto je bolja situacija u Evropskoj uniji, jer je to ipak jedan blok od 500 miliona ljudi, koji je poznat po tome što ekonomski i politički pritiska velike tehnološke gigante kroz različite propise“, pesimističan je Perkov.

Kako zaključuje, na strani korisnika nema previše opcija za neku satisfakciju, osim upuštanja u jako dug, neizvestan i potencijalno skup proces.