Dan sigurnijeg interneta obeležava se danas i to je dan kada se promovišu sigurnije i odgovornije upotrebe mrežnih tehnologija i mobilnih telefona.
Eurostat je istraživao najčešće procedure identifikacije koje se koriste za pristup mrežnim uslugama, mada se mora imati na umu da korisnik Interneta može da koristi više od jednog postupka identifikacije.
Tri od četiri osobe 2020. godine starosti od 16 do 74 godina u EU prijavljivale su se na mrežne usluge koristeći svoje korisničko ime i lozinku.
Ovaj udeo je varirao u državama članicama EU. U Holandiji je 91 odsto ljudi starih od 16-74 godine koristilo ovaj metod prijavljivanja, dok je Rumunija zabeležila najmanji udeo (45 odsto).
Korisničko ime i lozinku kao sredstvo prijavljivanja na mrežu u Srbiji je koristilo 51 odsto populacije starosti od 16 do 74 godine.
Drugi najpopularniji postupak identifikacije u EU bio je „kod primljen porukom na mobilni telefon”, koji je koristilo 46 odsto ljudi između 16 i 74 godine, u Srbiji 19 odsto.
Zatim sledi logovanje preko „društvenih mreža” (34 odsto, u Srbiji 19 odsto). Zatim, sertifikat za elektronsku identifikaciju ili kartice koja se koristi, na primer, sa čitačem kartica ili sa aplikacijom koji je u EU koristilo 22 odsto ljudi, a u Srbiji samo četiri odsto.
Sa druge strane, „listu PIN kodova za jednokratnu upotrebu ili slučajne znakove lozinke u EU je koristilo 22 odsto ljudi, a u Srbiji samo osam odsto, navodi Eurostat.
Udeo ljudi koji su se prijavljivali na mrežne usluge koristeći svoj mobilni telefon gde se kod prima preko poruke takođe je varirao u celoj EU.
Najveći udeo zabeležen je u Danskoj (76 odsto), Holandiji (74 odsto) i Češkoj (73 odsto). Suprotno tome, najniži udeo zabeležen je u Bugarskoj (devet odsto), Rumuniji (14 odsto), Grčkoj i Litvaniji (obe 22 odsto). U Srbiji je ovaj metod prijavljivanja koristilo svega 19 odsto ljudi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.