Kuda ide domaći IT sektor

Ako tome dodamo i telekomunikacione provajdere i usluge, koji su dobrim delom takođe deo IT sveta, dolazimo do izuzetno značajnih cifara, kako u obrtu kapitala, tako i u broju radnih mesta.

U 2018 godini izvoz IT softvera i usluga premašio je milijardu eura, i tako postao najznačajnija privredna grana u Srbiji po izvozu. I država je (relativno) skoro prepoznala snagu i značaj ITa, te je pri Vladi otvorena i kancelarija za IT. Treba reći da je kroz niz projekata u poslednjih desetak godina (projekti finansirani od strane EU, ali i UN, kao i mnogih drugih zemalja) državni sistem zapravo prilično dobro informatizovan. Tu prednjači sistem lokalnih samouprava, i sistem zdravstva, gde je 98 odsto podataka već duži niz godina kompjuterizovan, te se veliki broj usluga može dobiti onlajn. Iako su mnogi u Srbiji skloni kritici, treba reći da je u mnogim EU zemljama stepen informatizacije javnih službi zapravo manji nego kod nas.

Broj IT kompanija u Srbiji je značajan, a da se iz godine u godinu taj broj samo povećava. Treba izdvojiti kompaniju Nordeus, čije su igre svetski poznate. Takođe, tu je i Comtrade, koji je već veteran u IT svetu, saradnik institucija kao što je CERN, a čiji softver se koristi širom sveta. Postoji i na desetine manjih softverskih timova pri univerzitetima širom Srbije, koji imaju zaista inventivne softvere i aplikacije, kao i preko hiljadu malih razvojnih timova koji rade za najznačajnije svetske IT gigante. Iz Srbije.

Ono na čemu treba još raditi je unapređenje nastave informatike u osnovnim i srednjim školama. U Indiji je 2003. godine uveden program intenzivne nastave matematike i informatike u 50 škola u najsiromašnijim delovima zemlje. Deset godina kasnije – 38 od tih oblasti više nisu siromašne i ne dobijaju pomoć države, a u njima je otvoreno na stotine softverskih kompanija.

I na kraju – kuda ide domaći IT? Nadajmo se ka – dve i više milijarde izvoza! Sama priroda posla omogućava da radite na vašem laptopu – bili vi u Njujorku, Londonu, Nišu ili Novom Sadu.