Legalna piraterija normalna pojava u Srbiji

Tehnologije nam nesumnjivo donose brojna unapređenja. Informatička podrška poslovanju podrazumeva uvođenje sve više raznorodnih softverskih rešenja. Istovremeno, poslovni procesi zahtevaju koordinisan pristup izvršavanju pojedinačnih aktivnosti i centralizaciju informacija. Kako pomiriti ove dve krajnosti? Do koje mere treba prilagođavati informacioni sistem i kada specifičnosti opravdavaju investiciju? Kako pravilno spojiti poslovna znanja i potrebe sa tehničkim funkcionalnostima softvera? Odgovore na ova pitanja dali su učesnici na panelu „Softver (ni)je dovoljan?“, Ana Brkić, direktor, AB Soft; Miloš Bošnjak, direktor, IIB; mr Goran Petrović, iz instituta za ratarstvo i povrtarstvo, pomoćnik direktora za organizacione i IT poslove, NS SEME; Marijana Matić, marketing menadžer, AMC; Nebojša Mandić, direktor DHL Global Forwarding

Kao što i sam naslov panela kaže, centralna tema je pitanje da li je softver dovoljan. Prema zavodu za statistiku mali broj firmi koristi poslovna softverska rešenja kao što je ERP ili neka slična. Ana Brkić je mišljenja da nije problem da li neko koristi računar ili ne već u kojoj meri. Poslovni softveri su definitivno alati i potrebne su osobe koje umeju da koriste te alate, samim tim obuke za korišćenje su takođe neophodne. „Softver je automobil, ako se ne vozi propada.“ dodao je moderator panela Miodrag Ranisavljević. Goran se osvrnuo na novčani razlog zbog kog firme ne koriste softvere, jer su mišljenja da taj novac koji će da daju za implementaciju softvera mogu mnogo bolje da iskoriste. Miloš smatra da je softver samo mali deo uspeha i ne garantuje ukupan rezultat ni malo, na šta se nadovezao Nebojša Mandić koji smatra da su ipak ljudi ključ. Softver jeste bitan, jer bez njega ne bi mogla da se podigne efikasnost i optimizuju troškovi, međutim ljudski faktor je presudan. Zaključak panela je da mora da postoji simbioza analognih ljudi i digitalne tehnologije.

Nakon poslovnog softvera održan je panel koji se bavio škakljivim pitanjem legalizacije, licenciranjem i zaštitom intelektualne svojine, na kojem su učestvovali Duško Sivčević, načelnik odeljenja MUP-a za elektronsko poslovanje; Nebojša Radojević, SAM & Compliance Lead Balkan, Microsoft; predstavnik Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji; Vladimir Marić, v.d. direktor, Zavod za intelektualnu svojinu; Dragan Bjelogrlić, producent i glumac; Ljiljana Ristić, Microsoft team leader u PIN Computers. Moderator panela bio je Dejan Ristanović, glavni i odgovorni urednik PC Press-a.

Dejan je na početku upitao sve paneliste dokle je Srbija stigla na putu licenciranja i zaštiti intelektualne svojine? Vladimir Marić je rekao da se od 2011. do 2015. smanjila stopa piraterije 7-9 odsto. Da je potrebno nastaviti sa kontrolom legalnosti softvera, jer je procenat legalnosti privrednih lica oko 50 odsto, a čak oko 80 odsto onih koji imaju nelegalan softver, u situaciji nakon kontrole pređe na legalan softver. Piraterija u Srbiji je oko 67%, kada je u pitanju softver, sa tendencijom smanjenja od 2% godišnje, a 29% je prosek u Evropskoj uniji.

Ljudi kupuju softver kada se suoče sa kaznama. Preventiva je mnogo bolja, jer planski kupujete softver koji vam je potreban, rekla je Ljiljana Ristić.

Na pitanje zbog čega je današnji sistem o licenciranju toliko komplikovan, Nebojša Radojević je rekao da moderno poslovanje zahteva različite pristupe licenciranju različitih softvera, pa je samim tim i ceo proces licenciranja komplikovan. Cloud platforma vodi u smanjenje piraterije, jer ne dozvoljava pirateriju, a kupci ga plaćaju prema svojim potrebama, što je smer u kojem se Microsoft kreće.

Istorija kinematografije je direktno povezana sa piraterijom, od samih početaka, rekao je Dragan Bjelogrlić, a sa razvojem tehnologije, razvija se i piraterija – od VHS kaseta do Interneta. Borba protiv piraterije je spora, jer kreće preko MUP-a i tužilaštva, što može da potraje od 3 do 6 meseci, što je preveliko veliko vreme, tokom kojeg se učini velika šteta.

SBB i Telekom emituju i naplaćuju sadržaj širom sveta bez plaćanja licenci – što je Dragan Bjelogrlić nazvao legalnom piraterijom, te da je jedini način i rešenje ubrzavanjem procesa MUP-a, odeljenja za visokotehnološki kriminal i tužilaštva.

Predstavnik MUP-a je dodao da je proces mnogo kompleksniji, jer su inostrani sajtovi van granica Srbije, pa je i nakon donošenja presude potrebno vreme za komunikaciju sa inostranim službama.

Na pitanje da li se tehničkim merama zaštite može rešiti problem piraterije, predstavnik Microsoft-a je uporedio situaciju sa antivirusima. Samo je pitanje vremena koliko su ljudi uporni da sve zaštite razbiju. Nemoguće je napraviti antivirus koji će stalno biti 100% otporan, pa je nemoguće napraviti rešenje koje je 100% otporno na pirateriju.

Sankcije definitivno moraju biti jedan od metoda kojim će se piraterija suzbijati, nadovezao se Marić. Postoje ljudi koji jednostavno žive od piraterije, kojima je to glavni izvor prihoda i koje prve treba sankcionisati. Nema legalne piraterije i niko ne treba biti imun na kazne i sankcije.

Kako Telekom kao državno preduzeće može da krši prava emitujući sadržaj van granica Srbije, pitao je Bjelogrlić. Reemitovanje je problem o kojem se govori, čime se krše autorska prava, bez prethodne dozvole kroz ugovor. Samo u Austriji je 150.000 ljudi pretplaćeno na servis koji emituje sadržaj domaćih operatera, koji SBB i Telekom naplaćuju 30 evra mesečno.

Na kraju panela, javio se jedan od zaposlenih kompanije Telekom Srbija koji je gospodinu Bjelogrliću objasnio da je Telekom dobio dopis od RTS-a, da je sadržaj bez dozvole emitovan van granica Srbije, konkretno, nova serija „Senke nad Balkanom“, pa su nakon prve epizode, sve ostale zatamljene, sa porukom da je u pitanju sadržaj koji podleže autorskim pravima.