Moć sugestije društvenih mreža: Kako objave kreiraju javno mnjenje

„One ubijaju ljude! Tako je – ubijaju ljude!“, bio je nedavno veoma direktan američki predsednik Džo Bajden, odgovarujući na pitanje da li lažne vesti na Fejsbuku i Tviteru imaju uticaj na veoma mali broj vakcinisanih protiv korona virusa među mladima u SAD.

„Jedina pandemija je trenutno među nevakcinisanim građanima, i vidite, oni zbog lažnih vesti na društvenim mrežama ne žele da se vakcinišu – bukvalno ubijaju ljude“, pojasnio je američki predsednik.

Sa njim se slaže i prvi lekar Bele kuće Dr Vivek Marti: „Lažne vesti na društvenim mrežama su ozbiljna i direktna opasnost po javno zdravlje, i direktno su odgovorne za živote hiljada ljudi“.

Kome (ne)treba verovati?

Američka administracija već neko vreme vrši analizu rada tehnoloških giganata, a posebno Gugla, Fejsbuka i Epla.

Većina savetnika u Beloj kući smatra da ove tehnološke kompanije jednostavno ne čine dovoljno kad je suzbijanje lažnih vesti u pitanju, te da im je profit i rast deonica daleko važniji od privatnosti korisnika i odgovornosti za javno dostupne informacije.

Lažne vesti (fake news) su postale fenomen modernog digitalnog doba, a problem širenja dezinformacija na društvenim mrežama je ‘eksplodirao’ sa početkom pandemije covid 19. I danas, posle više od godinu dana od početka pandemije, Fejsbuk, Tviter i Instagram su puni raznih tvrdnji, tabloidnih naslova, širenja panike sa jedne strane, te tvrdnji (i dalje) da su virus i pandemija izmišljeni, sa druge strane.

Ni na ovim prostorima nije manjkalo ‘teorija zavere’. Najpopularnija teorija u vreme vanrednog stanja u Srbiji je bila da je ono zapravo uvedeno (a posledično, i izmišljena pandemija) „kako bi se u Srbiju tajno dovelo pedeset hiljada migranata“. Vanredno stanje je odavno završeno – a broj migranata je i dalje ostao isti.

Pored lažnih vesti o vakcinama, Fejsbuk, Instagram i Tviter su prepuni i najrazličitijeg desničarskog sadržaja. Naravno, i objave ovakvog tipa veoma često sadrže lažne vesti, proizvoljna tumačenja, falsifikovane istorijske činjenice, ili u potpunosti izmišljene događaje, izjave, pa čak i ličnosti.

Popularni desničarski i republikanski voditelji i komentatori u SAD, kao što su Šon Heniti, Den Bongino i veoma popularni Ben Šapiro imaju na desetine miliona pregleda na društvenim platformama, a na mrežama ih prati ukupno više od pedeset miliona ljudi. Takođe, linkovi ka vestima sa konzervativnih medija kao što je Breitbart redovno su u deset najviše deljenih svakog dana.

Ni na Balkanu nije puno drugačija situacija. Razni portali tabloidnog tipa imaju desetine hiljada ‘lajkova’ stranica, a njihove ‘vesti’ i objave se toliko dele da ih je nemoguće ne primetiti, čak iako vas uopšte ne zanimaju, niti ste ikada posetili njihove stranice.

Novi tabloidni portali se pojavljuju gotovo svakog meseca, a često se dešava i da objavljuju sadržaje drugih portala (cross-posting) u malo ili potpuno neizmenjenom obliku.

Opasni uticaj

Dejan Tomić, IT stručnjak kaže da je ovakav sadržaj naročito opasan zbog svog uticaja na mlade:

„Pokušajte da pronađete tinejdžera koji nema smartfon, imaju ih čak i đaci nižih razreda osnovnih škola. Razni neprovereni linkovi, lažne vesti – koje se plasiraju jednako i na Fejsbuku i na Instagramu, a od skoro i na TikToku – mogu u značajnoj meri da utiču na mlade. Takođe, mnogi od popularnih Jutjub zvezda na ovim prostorima veoma očigledno ‘ciljaju’ mlađu publiku, koja im obezbeđuje milione prikaza, a oni na osnovu njih zarađuju na razne načine, uglavnom kroz reklame. Nije drugačije ni kada su stariji u pitanju – vrlo često se lažne vesti kod nas šire ‘poput požara’, pa su čak ministarstva i drugi državni organi prinuđeni da te dezinformacije demantuju u javnim glasilima“, objašnjava Tomić.

Sanja Stanojević Ilić, specijalni psiholog, kaže da društvene mreže na neki način oblikuju i naš način razmišljanja:

„Društvene mreže su ono što se stručno zove ‘sugestija’ – vi u vašoj glavi kreirate svet, tj. predstavu o svetu kroz objave prijatelja, medija i raznih stranica. Tako, ako je, na primer, nekoliko vaših prijatelja na odmoru ili na moru, vi ćete, često podsvesno, kreirati sliku kako su, eto, svi na moru, provode se, samo vi niste. Za ovu ‘taktiku’ odavno znaju ugostitelji, te fotografije iz klubova i raznih koncerata sami označe tj. taguju ljude kako bi njihovi prijatelji na društvenim mrežama to videli. Naravno, većina njih te slike često i sama podeli, i onda oni dobijaju izuzetno efektivnu reklamu koja je uz to i – besplatna. Sa druge strane, određeni broj ljudi već postaje svestan tih svojevrsnih manipulacija kojih je sve više u onlajn prostoru, pa kažu ‘ma gde si to pročitao, na Fejsbuku, ma sigurno je lažna vest“, kaže Stanojević Ilić.

Iako onlajn marketing postoji još od sredine devedesetih godina, društvene mreže su ga danas podigle na potpuno novi nivo. Tako nije nikakva retkost da vam se na Fejsbuku nude računari, smartfoni, odeća, veš mašine, igračke za decu. I u zemljama regiona veoma lako preko Fejsbuka možete naći i vodoinstalatera, automehaničara ili naručiti hranu od lokalnih ugostitelja.

Čitava nova generacija influensera čeka na vaš lajk, te na vašu potencijalnu kupovinu. To je razlog i što vidite omiljene pevače, glumce ili sportiste kako na društvenim mrežama hvale razne proizvode i usluge. Ovo naročito važi za razne hotele, klubove i spa centre.

Influenseri su, po definiciji, ljudi koji imaju veći broj pratilaca (obično preko deset hiljada), a postoje i prave ‘Instagram zvezde’ i ‘jutjuberi’ sa stotinama hiljada pratilaca. Oni su naročito interesantni raznim marketing agencijama i kompanijama, kojima je daleko jeftinije da se na ovaj način reklamiraju, a pažnja konzumenata je gotovo zagarantovana, upravo zbog načina na koji društvene mreže funkcionišu.

Procene su da će do 2035. godine dve trećine trgovine na malo u svetu biti isključivo preko interneta. Takođe, većina društvenih mreža već testira svoje digitalne valute, koje bi u bliskoj budućnosti trebalo da zamene kreditne kartice, te omoguće da iz jedne aplikacije vršite i kupovinu i plaćanja.

‘Nismo mi, krivi su korisnici’

CEO Fejsbuka Mark Zakerberg odbacio je u nedavnom intervjuu navode iz Bele kuće, ali i kritike raznih aktivista, stručnjaka i organizacija širom sveta.

„To jednostavno nije fer“, rekao je Zakerberg. „Mi se svakog dana trudimo da obezbedimo što bolje iskustvo na našoj mreži, i ne možemo biti odgovorni za sadržaj koji isključivo objavljuju sami korisnici“.

I šef razvoja u ovoj kompaniji Džon Hegeman je sličnog mišljenja: „Naši korisnici sami biraju na koji način će vršiti interakciju sa samim sadržajima, a ako ste videli neki objavljeni link ili vest, to nužno ne znači i da ćete i kliknuti na nju“.

Ni druge mreže nisu ‘pošteđene’ desničarskog ili lažnog sadržaja. Tako je Jutjub, kao najveći video servis na svetu izbrisao više od 2.800 kanala koji su objavljivali sadržaje vezane za terorizam, oružje ili nasilje.

Ovo je, ipak, samo kap u moru – procene su da takvih kanala ima barem 30 hiljada, a gotovo svakodnevno se otvaraju i novi. Tako je još 2018. godine Jutjub obrisao 1.348 kanala koji su davali podršku terorističkim grupama na Bliskom Istoku. Oni su ukupno imali više od deset hiljada video snimaka, a svaki od njih je u proseku bio pregledan više od stotinu hiljada puta.

Tekst preuzet sa portala Al Jazeera Balkans.