Digitalna transformacija je vruća tema na globalnom nivou već neko vreme, o tome se uveliko priča i na skupovima koji se organizuju u Beogradu, kao i drugim gradovima regiona.
Pitanje koje trenutno možda ostaje po strani je šta ćemo se svim tim podacima kada jednom budu digitalizovani.
– Bilo je lakše kada su podaci bili strukturirani, ali kako se količina podataka multiplikuje, ovi strukturirani čine sve manji i manji procenat. Mnogo veći deo je nestrukturiran, na primer, sve što postoji na društvenim mrežama, a to neprestano eksponencijalno raste. Kako iz svega toga izvući dobar sadržaj na osnovu koga se donose ispravne odluke – postavlja pitanje Nataša Sekulić, direktorka u kancelariji kompanije IBM u Beogradu, odakle se posluje, osim u Srbiji, i u Makedoniji, Crnoj Gori i Albaniji.
Ima i odgovor: „IBM mnogo investira u toj oblasti, što bismo najjednostavnije mogli da nazovemo pametnom analitikom sa ciljem da sistem ne prikaže samo određene podatke, već da prepozna aspekte koji bi mogli da ostanu neprimećeni.“Reč je o konceptu kognitivnog računarstva u kojem je globalni gigant pionir. Najpoznatiji izdanak kognitivnog računarstva je svakako superračunar Watson koji je od fizičkog uređaja evoluirao u grupu servisa u oblaku, koji su jednostavno dostupni i stalno se unapređuju zahvaljujući sposobnosti da uče.
– Taj sistem nema za svrhu da zameni čoveka, već da mu pomogne. Na primer, ako imamo lekara koji treba da prati na hiljade naučnih radova, što je nemoguće uz redovan posao koji obavlja, postoji sistem: ako je dobro snabdeven pravim podacima, on može da ih iščita i da ponudi prave odgovore. Watson je reč za takav sistem koji je nastao dominantno zbog zdravstva, gde je vreme da se odredi tačna dijagnoza pacijentu krucijalno. To je neprocenjivo sa stanovišta pacijenta, ali je korisno i za zdravstvene ustanove koje tako smanjuju troškove. Smanjuje se mogućnost greške, recimo ako je lekar umoran, sistem je tu da mu pomogne – objašnjava čelnica lokalne kancelarije IBM.
O globalnim trendovima se dakle razmišlja i u Beogradu, u ogranku velike korporacije. Istovremeno sprovode se i neki lokalni projekti. Drugu godinu za redom u Srbiji je 2016. organizovan IBM-ov Corporate Service Corps kroz koji su stručnjaci ove kompanije iz SAD, Kine, Indije, sa Filipina nosiocima tri domaća projekta prenosili znanja i pomagali da svoje ideje pretoče u funkcionalna rešenja.
– Veliki sam promoter takvog vida angažovanja. Posejali smo sadnice, a sada radimo na tome da porastu. Posebno nam je drago da su stručnjaci iz IBM iz različitih zemalja koji su bili kod nas, otišli sa lepom slikom Srbije. Blogovi koje su pisali posle boravka u Beogradu svedoče o tome – kaže Nataša.
U ovom angažmanu iz domena korporativne odgovornosti IBM širom sveta pomaže inovacije. Iako ne postoji limit u smislu broja učesnika, postoji u smislu broja stručnjaka koji će ispred IBM-a da prenesu znanja u tom projektu od mesec dana.
– Ove godine je bilo reč o tri ozbiljnija projekta kojima su neke važne ideje izdignute na viši nivo. Na primer, među njima je projekat Saveza za e-upravu u okviru NALED gde su se okupile IT i ne IT firme sa ciljem da se podigla svest o potrebi postojanja E-Uprave kako bi se posledično poboljšalo i poslovanje – pojašnjava čelnica kancelarije IBM-a.
Corporate Service Corps može da se organizuje u bilo kojoj zemlji iz kojih kancelarije IBM šalju projekte koji su prijavljeni. Zatim se bira određeni broj država, a onda u tim državama određeni broj projekata. U Beogradskoj kancelariji kažu da bi voleli da i naredne godine dobiju grantove za Corporate Service Corps kao što je bio slučaj ove i prošle.
IBM SEE Business Connect 2016 je još jedan projekat u kojem je beogradska kancelarija veoma aktivna sa ogranicima IBM-a iz okolnih zemalja. Reč je o okupljanju klijenata i partnera IBM iz regiona koji pored zemalja nekadašnje Jugoslavije uključuje još i Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku. Ovogodišnji skup je održan u Budimpešti, sledeće godine biće u Hrvatskoj.
– Želimo da SEE Business Connect postane tradicionalan. Prošle godine smo prepoznali potrebu deljenja kontakata, informacija između klijenata i partnera u Jugoistočnoj Evropi – objašnjava Nataša i ne krije nadu da će posle Hrvatske na red dođi Beograd.
A tu, na ušću Save u Dunav IBM deluje još od 2001, najpre preko predstavništva, a od 2006. ima i lokalnu kancelarij. NJena čelnica kaže da se tu nalazi dobra prilika za posao i usavršavanje onih koji imaju teorijska i praktična znanja, ali i umeju da se stave u „cipelu klijenta“, odnosno da razumeju njegove poslovne potrebe i ponude najbolja rešenja.
– Imala sam priliku da upoznam sjajne ljude u našoj zemlji. Ima niz firmi koje rade za inostranstvo ili imaju razvojne centre u našoj zemlji. Ako pogledamo u okolini, ne kažem da su druge države u lošem položaju, naprotiv. Ali misim da mi imamo veliku koncentraciju kvalitetnih kadrova. Voljni su da usvajaju nova znanja, ali im treba dati mogućnost, što podrazumeva da se najmoderniji projekti rade u našoj sredini. A to su projekti sa novim tehnologijama – zaključuje Nataša.
Zadovoljni 2016, očekivanja od 2017.
– Uvek može bolje, ali zadovoljna sam onim što smo uradili u godini na izmaku. U okviru korporacije mi se trudimo da ostvarimo zadatke koje dobijamo na početku godine ili kvartala. Važno nam je da imamo dobre uspehe u projektima koji su u domenu naših inovacija. To nekad nisu možda toliko veliki projekti, ali su vrlo značajni zato što pokazuju da u Srbiji ima sluha za inovativna rešenja.- kaže o rezultatima u 2016. Nataša Sekulić. Kada je u pitanju sledeća godina ona uz kompanijsku krilaticu „Misli veliko, radi lokalno“ dodaje da je suštinski važno da se ono što IBM radi na globalnom nivou, prenese i lokalizuje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
