Neko nas posmatra

Dok Francuska razmišlja, a po ugledu na Veliku Britaniju, da postavi nekoliko desetina hiljada novih video kamera na javna mesta, ovdašnja Nacionalna Komisija za informatiku i privatne slobode u Francuskoj upozorava na određene nedostatke.
Zbog toga je pitanje video nadzora ponovo isplivalo u sam vrh francuskih političko-društvenih rasprava, a glavni povod je bio poslednji talas terorističkih napada u Velikoj Britaniji. Kao što je prošle sedmice ocenio francuski predsednik Nikola Sarkozi, nedavni događaji zahtevaju što hitniju potragu za novim vidovima zaštite od terorističkih napada, među koje spada i video nadzor. Kada se u obzir uzme i podatak koji dolazi iz pariske prefekture, da se francuska prestonica smatra metom broj jedan, onda 30.877 postojećih pariskih kamera nije dovoljno da bi se pokrila najznačajnija područja grada i sva ona najosetljivija, ali značajna mesta. Međutim, polemika kao najomiljeniji francuski sport, sada se vodi oko same efikasnosti video kamera koje osim ugrožavanja ličnih sloboda ne daju pouzdane rezultate u zaštiti od terorističkih akcija. Jedan neimenovani visoki zvaničnik državne bezbednosti tvrdi čak da je nepotrebno utrošiti ogromne svote novca za razmeštanje velikog broja kamera jer je nemoguće utvrditi koliko su ti sistemi adekvatni i naravno isplativi. Prisustvo ovih sistema u javnom prevozu, ugrađenih naročito posle nemira iz jeseni 2005. godine, pokazalo je rezultat kada je reč o slučajevima krađe, ali ne i u fizičkim napadima na korisnike, i ni u kom slučaju ne može da spreči eventualne terorističke namere, tvrdi francuska komisija za informatiku i privatne slobode. Ali nova francuska vlada dobila je direktivu od Sarkozija koji hoće, po ugledu na London, da Pariz pretvori u jednu veliku pozornicu Velikog brata gde samo jedan građanin dnevno u proseku bude snimljen preko 300 puta. Profesor Univerziteta u Strazburu Erik Heilmann, stručnjak za pitanja video nadzora, tvrdi da je razvoj ovih sistema tipično političke prirode i da su između 1994. i 2004. godine britanski premijeri Džon Mejdžor i Toni Bler u ove sisteme uložili preko 500 miliona funti iz državnog budžeta. Ali mora se napomenuti da je u Britaniji drugačije i shvatanje privatnog života: kada tamo izađete na ulicu automatski se opraštate s privatnošću, što u Francuskoj nije slučaj. Parižani su vrlo privrženi osećaju slobode kretanja, da ih niko ne kontroliše niti uhodi, jer je to osnovno ljudsko pravo, ističu pre svega borci protiv širenja ovakvih video sistema.
Sve u svemu, iako su londonske kamere omogućile da se identifikuju počinioci atentata jula 2005, efikasnost ostaje tema razdora. Britanski eksperti u jednoj studiji objavljenoj krajem 2005. godine objašnjavaju da je golbalni efekat kamera slab na smanjenje stope kriminaliteta i da može da bude efikasan jedino ako ide uz adekvatnu i preciznu preventivnu akciju. Pored Pariza i Londona, brojni su evropski gradovi koji su se odlučili za video nadzor – Oslo, Amsterdam, Milano, Frankfurt i naročito Brisel.