Prozirni lak koji sadrži nanocevi ugljenika mogao bi u skoroj budućnosti da posluži kao čistač šoferšajbni ili ogledala na automobilima. Ovaj lak ima neobično svojstvo – da zagreva površinu koju prekriva i time, automatski, otapa led. Ukoliko bi se u debljem, neprozirnom sloju naneo preko poda, ovaj lak mogao bi da posluži kao neka vrsta podnog grejanja umesto radijatora, piše Nju sajentist.
Prozirni lak koji sadrži nanocevi ugljenika mogao bi u skoroj budućnosti da posluži kao čistač šoferšajbni ili ogledala na automobilima. Ovaj lak ima neobično svojstvo – da zagreva površinu koju prekriva i time, automatski, otapa led. Ukoliko bi se u debljem, neprozirnom sloju naneo preko poda, ovaj lak mogao bi da posluži kao neka vrsta podnog grejanja umesto radijatora, piše Nju sajentist.
Lak se u vidu spreja nanosi na svaku površinu. On se sastoji od tečne podloge koja u sebi sadrži mešavinu nanocevi koje provode elektricitet. Kada se tečnost osuši, nanocevi stvaraju provodničku mrežu unutar laka. Prolazak struje kroz tu mrežu dovodi do zagrevanja čitavog sloja laka. Testovi su potvrdili da premaz laka, spojen sa strujom snage 12 volti, slične bateriji za kola, može za 2 minuta da očisti led sa plastične ploče veličine džepne knjige. Ovaj neobičan materijal koji može da prekrije bilo koju površinu i da na nju deluje kao grejna površina, zajednički su razvili Dominik Nemec i Ivica Kolarić, u okviru Grupe za tehnološki razvoj Frojnhofer u Štutgartu, Nemačka.
Nanovoda u obliku DNK
Kada se molekuli vode zamrznu unutar nanocevi, ledene čestice u nano-srazmerama odgovaraju dvostrukim zavojnicama DNK, rezultat je najnovijih istraživanja pomoću kompjuterskih simulacija na univerzitetu Nebraska u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj ogled izveden je, piše Nju sajentist , uz pomoć superkompjutera. Pre početka eksperimenta, molekuli vode bivaju pod pritiskom ubačeni u nanocevi ugljenika, a onda zamrznuti na -23 stepena Celzijusova.
Naučnici su bili iznenađeni kada se ispostavilo da se molekuli leda organizuju u obliku „spiralnog stepeništa“ sličnog onom u zavojnicama DNK, umesto, kako su istraživači očekivali, u cevaste strukture koje su ranije zapažene unutar nanocevi ugljenika. Molekuli vode ubačeni su u nanocevi čiji prečnik iznosi od 1,35 do 1,9 nanometra, a pod pritiskom od 10 do 40 hiljada atmosfera. Kombinacija tako uskog okruženja i jakog pritiska dovela je do stvaranja neslućenih oblika i spojeva molekula. Međutim, tek kada su oni zamrznuti, umesto cevastih struktura, pojavili su se spiralni oblici DNK (na slikama).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
