Nokia 5320 i E66 – Dva lica Symbiana

Symbian operativni sistem koji je sada u vlasništvu kompanije Nokia poznat je kao komplikovan u krugovima neupućenih korisnika, među koje spada većina ljudi. To znači da se svi oni zapravo plaše da kupe i koriste bilo koji telefon koji ima bilo kakve veze sa bilo čim što nije prosto i jednostavno, jer u dnu stomaka imaju strah da neće znati da ga koriste. Istina je negde u sredini. Spolja gledano, Symbian telefoni imaju (bar) dva tastera više od drugih i 10 % su deblji. Nokijin softver koji svi smatraju prostim i jednostavnim (S40), u poslednjoj verziji nosi oznaku 6 i uopšte nije toliko slab po funkcijama koje nudi. Ostala je samo stara priča i predrasude koje šire ljudi koji Symbian nisu ni probali. On jeste napredniji, ali daleko od toga da je bauk. Svako ko koristi računar na poslu će uspešno moći da se snađe i na „glupom telefonu“.
Za sada jedini muzički telefon u ovoj godini sa S60 OS je model 5320. On je okrenut mlađoj populaciji, što se odmah vidi po izboru boja plastike kojom je obložen.

Crvena ili plava, za seke ili bate. Iskakanje iz monotono crne tinejdžerima dosta znači, a kada se još spomene Symbian, ljubiteljima gadžeta se automatski stvori osmeh od uha do uha. Crvena (ili plava) linija na bokovima ispresecana je tasterima za instant kontrolu muzike, jačine zvuka i uključivanje kamere. Na levoj strani je otvor za mikro SD memorijske kartice, koji je već zauzet sa jednom kapaciteta 1 GB. Da bi otvorili vratanca, morate prvo skinuti poklopac baterije. Na vrhu je taster za uključivanje/isključivanje, ili menjanje željenog profila. Dno je popunjeno mikro USB ulazom, 3.5 mm audio džekom i priključkom za napajanje. Zadnja strana telefona ima samo kameru rezolucije 2 MP i fleš pored nje u vidu dve LED lampice. Kvalitet fotografije nije očaravajući, kao ni video materijal koji se snima u QVGA rezoluciji.
Tastatura je standardnih dimenzija, ali sitne oznake na numeričkim tasterima stvaraju pogrešan utisak da je manja nego što zapravo jeste. Crveni (ili plavi) kursori su osveženje na crnoj masci i u nekim igricama rade dijagonalni pravci, dok u ostatku softvera rade samo standardna četiri. Mali ekran je podbacio svojim dimenzijama. Dijagonala je dva inča. Prikaz na direktnom suncu je lošiji od očekivanja. Možda je sunce bilo jače ovih dana kada smo ga testirali… Iznad njega su video kamera i specijalni „my own“ taster. Njemu možete odrediti bilo koju funkciju. Izdvojenost od ostatka ga čini teže dostupnim i neprimetnim i ne verujemo u njegovu veliku upotrebnu vrednost. U svakom slučaju, pohvala Nokiji za trud.
Hardver je u rangu sa mnogo ozbiljnijim igračima. Procesor je AMR 11. Navijen je na 369 MHZ, a pomoću 128 MB RAM memorije multitasking mu nije stran. Sve zadatke obavlja brzo i bez znojenja. Poredeći ga sa personalnim računarima, zaostaje sedam godina. Za najviše dve godine se očekuju telefoni sa procesorima brzine 1GHZ. Memorija namenjena korisniku je veličine 125 MB, plus kartica od 1 GB. Bez problema će prihvatiti karticu i od 8 GB.
Softver u 5320 se izdvaja samo po dodatnoj muzičkoj temi. Ovde se zove „Nokia default“ i sastoji se od četiri polja na dnu ekrana: music, search, web i gallery. Polja nisu izmenjiva. Vertikalna i horizontalna postavka ikonica je u S60 3.2 UI standardna, kao i basic gde se kursorima pristupa standardnim aplikacijama (koje se mogu promeniti). U odnosu na bilo koji drugi Nokijin Symbian, softverski gledano, ovo je jedina razlika. Zbog dodatnih tastera sa strane, i 3.4 mm audio džeka, Nokia je sebi dozvolila da ga nazove muzičkim telefonom.
U pakovanju stižu i dvodelne slušalice čijim kvalitetom nismo impresionirani, i hrpa papirnih uputstva, CD sa softverom, data kabl i punjač. Sledeći muzički telefon bi mogao imati i stereo bluetooth slušalice kao deo standardnog pakovanja.
Glavni dasa u poslovnom svetu ove jeseni će svakako biti E66. Kao jedini pravi sledbenik puta kojim se ređe ide koji je zacrtao Nokia E65, E66 ima sve njegove karakteristike, a dodao je još neke vrlo interesantne. E66 je na tržište došao kao poslednji telefon sa tada starim softverom, a E66 prati taj trend, i isto dolazi sa prošlom verzijom softvera, blago unapređenom.
Glavne zamerke koje su korisnici upućivali Nokiji za E65 su bile zbog slabih, ako ne i nikakvih multimedijalnih karakteristika. Zbog toga je E66 opremljen sa kamerom od 3.2 MP sa autofokusom; pristojnim muzičkim plejerom; podržava bluetooth sa A2DP standardom za stereo slušalice i ima GPS risiver. Memorijska kartica koju smo zatekli u telefonu je kapaciteta 2 GB. Nije nam se svidela pozicija kartice, jer je ispod poklopca baterije, pa je morate skinuti ako hoćete da je menjate. Teoretski, maksimalni kapacitet koji telefon čita sa mikro SD kartice je 32 GB.
Telefon je, naravno, slajder forme. Ugrađeni mehanizam je najkvalitetniji koji smo do sada sreli kod bilo kod telefona. Numerički tasteri nisu kvadratnog oblika, već standardnog pravougaonog. Veliki su i komotni. Pravo je zadovoljstvo kucati poruke. Iznad prvog reda je ostavljeno dva milimetra slobodnog prostora da bi bio upotrebljiv kao i ostatak tastature. Gornji dom je sačuvao mesto za sve tastere koje smo tako rado koristili i kod E65. Zapravo, skoro sve. Čuvenu četvorku sada predstavljaju prečice ka meniju, imeniku, kalendaru i pisanju poruka. Ako dugo držite te tastere, uključujete task menadžer, upisujete novi kontakt, novi događaj u kalendaru ili definišete mailbox, respektivno. Ispod kursora je ‘backspace’ taster. Očigledno da konferencijski poziv i ‘mute’ nisu bili mnogo korišćeni, jer su izbačeni. U gornjem domu su označeni samo tasteri za pozivanje. Ostali imaju jedino pozadinsko osvetljenje. Nokia je mogla da na pomenuta četiri tastera kojima se može menjati funkcija (svima osim ‘meni’ tastera) stavi grafički prikaz aplikacije koja se izabere, ali da ne fantaziramo…
Displej je dijagonale 2.4 inča, QVGA rezolucije. Dovoljno je veliki i jasno čitljiv i pod direktnim suncem vrh telefona krasi crveni taster za promenu profila ili isključivanje uređaja. Levi bok je rezervisan za 2.5 mm audio džek u mikro USB ulaz. Desno su tasteri za podešavanje jačine zvuka, između njih ‘voice recorder’, a donju polovinu brani taster za fotografisanje. Čudno, ali sa njim se ne može uključiti fotoaparat. Morate ga naći u meniju. Dno je rezervisano za punjač baterije. Poleđina je nalik na E51. Jedan veliki metalni poklopac na čijem vrhu je logo kompanije i ogledalce. Iznad su LED blic i nezaštićena kamera. Baterija je veličine 1000 MAH. Traje jedan do dva dana čestog razgovora. Treba li pominjati da su razgovori bili nikad bolji i da su nas svi sagovornici hvalili da nas odlično čuju.
Posebnost E66 se ogleda u „switch modu“. To je zapravo ‘leisure’ opcija stendbaj režima. Time se broj ikonica sa šest smanjuje/povećava na dva puta po pet. Izlaskom iz ‘biznis’ moda nećete više gledati obaveze iz kalendara, i umesto posla idete na zasluženi odmor gde vas čekaju prečice ka muzici, radiju i ostalim neobaveznim programima telefona. Igrice nisu našle mesta u fabričkoj postavci, ali ih slobodno možete instalirati.