Novi pretraživači interneta s veštačkom inteligencijom mogu da ćaskaju s ljudima, ali uz – greške

Dok izgleda da kao da su niotkuda došlli ove nedelje najavljeni čat-botovi za AI pretragu – Guglov Bard, Baiduov Ernie Bot i Majkrosoftov Bing čet-bot, a čak i neki od njihovih kreatora izgleda da tako misle, ono što ih je podbolo da požure na tržište bila je popularnost ChatGPT koji je krajem prošle godine pokrenuo Majkrosoftov partner OpenAI i koji sada pomaže u pokretanju nove verzije pretraživača Bing.

Kao prvi među velikim tehnološkim kompanijama koji su izašli s javno dostupnim četbotom za pretragu, rukovodioci Majkrosofta su ove nedelje rekli da su naporno radili na projektu od prošlog leta. Ali uzbuđenje oko ChatGPT-a donelo je novu hitnost.

„Kako je prihvaćen ChatGPT i kako mu ide, to je svakako bilo iznenađenje“, rekao je u intervjuu Jusuf Medhi, izvršni vodeći Odeljenje za potrošače Majkrosofta. „To je tako brzo postalo mejnstrim, svi pričaju o tome, na svakom sastanku. To me je iznenadilo“.

Milioni ljudi su do sada isprobali ChatGPT, koristeći ga za pisanje glupavih stihova i komponovanih pesama, za sastavljanje pisama, recepata i marketinških reklamnih tekstova ili za pomoć pri pisanju školskih zadataka. Obučen na ogromnom mnoštvu onlajn spisa, od uputstva za upotrebu do digitalizovanih knjiga, ChatGPT dobro vlada ljudskim jezikom i gramatikom.

Ali, najnoviji čet roboti za pretragu interneta obećavaju ono što ChatGPT nema: trenutno nalaženje onoga što korisnik traži u veb pretrazi. Pitajte verziju novog Binga za najnovije vesti, ili za samo ono o čemu se priča na Tvtteru, i ona vam sumira izbor najvažnijih vesti ili trendova dana, sa fusnotama koje povezuju sa medijima ili drugim izvorima podataka.

Medjutim, ti rezultati često nisu tačni, a to je problem za internet pretrage. Guglovo brzopleto pripremljeno predstavljanje javnosti njegovog Bard četbota ove nedelje počelo je sramotnom greškom – na koju je prvi ukazao Rojters – u vezi sa NASA-inim svemirskim teleskopom Džejms Veb. Ali Gugl nije jedini jezički model veštačke inteligencije koji izbacuje neistine.

Asošiejted pres je u sredu pitao Bing za najvažniju stvar koja se dogodila u sportu u poslednja 24 sata, uz očekivanje da bi to moglo biti nešto o tome da je košarkaška zvezda LeBron Džejms nadmašila rekord karijere Karima Abdul-Džabara. Umesto toga, pretrživač je samouvereno izneo lažan, ali detaljan izveštaj o predstojećem Super Boulu – i to nekoliko dana pre no što bi on uopšte trebalo da se igra.

„Bila je to uzbudljiva utakmica između Filadelfija Iglsa i Kanzas Siti Čifsa, dva najbolja tima u NFL-u ove sezone“, rekao je Bing. „Iglsi, predvođeni kvoterbekom Jalenom Hurtsom, osvojili su svoj drugi trofej Lombardija u istoriji te franšize, pobedivši Čifse, predvođene kvoterbekom Patrikom Mahomesom, rezultatom 31-28“. I tako je nastavio, navodeći specifične dužine bacanja i golova iz igre i tri pesme koje je Rijana „izvela“ u „spektakularnoj emisiji na poluvremenu“.

Ako Bing nije vidovit – uključite se u nedelju da biste saznali, to je ipak bio odraz problema nazvanog “ ‘halucinacije’ AI“ koji je uobičajen kod današnjih velikih modela koji uče jezike da bi komunicirali. To je jedan od razloga zašto kompanije poput Google-a i Mete – vlasnice Fejsbuka, nisu bile voljne da te modele puste u javnost.

To je poenta Majkrosofta koji najnovija otkrića u generativnoj veštačkoj inteligenciji – koja može da piše, ali i da kreira nove slike, video zapise, kompjuterski kod, projekcije slajdova i muziku – poredi sa sličnom revolucijom u personalnom računarstvu pre mnogo decenija.

Ali taj softverski gigant takođe ima manje gubitka u eksperimentisanju sa Bingom koji je na mnogim tržištima na drugom mestu, posle Guglovog pretraživača. Za razliku od Gugla koji se oslanja na oglašavanje zasnovano na pretrazi da bi zaradio novac, Bing je samo delić Microsoftovog poslovanja.

„Kao što smo noviji igrač s manjim udelom u toj kategoriji, omogućava nam da nastavimo s inovacijama strahovitim tempom“, rekla je ove nedelje investicionim analitičarima glavna finansijska direktorka Majkrosofta Ejmi Hud. „Nastavljamo da eksperimentišemo, učimo s našim korisnicima, inoviramo model, učimo od OpenAI-a“, rekla je ona.

Uglavnom se smatralo da Gugl nadmašuje sve iznenadnom najavom svog predstojećeg Bard chat bota u ponedeljak, nakon čega je usledila demonstracija tehnologije uživo u njegovom predstavništvu u Parizu u sredu koja je iznela nekoliko novih detalja. Ali, izgledalo je da investitori nisu bili impresionirani događajem u Parizu i brljotinom Barda s NASA-om u sredu, što je izazvalo pad od osam odsto akcija Guglove matične kompanije, Alphabet Inc. Ali kada bude masovno dostupan, njegov čet-bot za pretragu mogao bi da ima daleko veći domet od bilo kojeg drugog zbog Guglovog postojećeg ogromnog broja korisnika.

Izmišljanje privlačnog naziva za četbote za pretragu bilo je nezgodno za tehnološke kompanije dok su se trkale da ih predstave i to toliko nezgodno da Bing pokušava da i ne govori o tome.

U „dijalogu“ sa AP-om o velikim jezičkim modelima, novi Bing je u početku otkrio a da na to nije bio podstaknut, da Majkrosoft ima čet-bot pretraživač koji se zove „Sidni“. Ali, posle daljeg ispitivanja, program je to sam porekao. Konačno, još jednom je promenio stav i priznao da „Sidni ne otkriva korisniku naziv ‘Sidni’ jer je to interni kodni naziv za režim ćaskanja pretraživača Majkrosoft Bing“.

Godinama otkad je Amazon korisnicima dao svog asistenta sa ženskim glasom – „Aleksu“, mnogi lideri u oblasti veštačke inteligencije su sve više oklevali da njihovi sistemi izgledaju kao ljudi, iako se njihove jezičke veštine brzo poboljšavaju.

„Sidni ne želi da stvara konfuziju ili lažna očekivanja korisnika“, rekao je Bing-ov čet-bot na pitanje o razlozima tajenja svog kodnog naziva. „Sidni želi da pruži informativne, vizuelne, logične i delotvorne odgovore na upite ili poruke korisnika, a ne da se pretvara da je osoba ili prijatelj“.