Personalizovani medicinski monitori

Džon Gutag (na fotografiji) kaže da upotreba računara za automatizovanje nekih dijagnoza može medicinu da učini personalnijom.
Najveći izazov jeste analiza odnosa velikog broja podataka u medicinskim testovima. Fizičari su danas bombardovani informacijama o temperaturi i krvnom pritisku, rezultatima skeniranja, EKG i x-zračenja. Na osnovu jednog zdravstvenog kartona pacijenta lekaru je teško da odredi znake, na primer, srčanog udara ili šloga. Gutag veruje da računari mogu pomoći doktorima da efikasnije tumače rastuće količine podataka. Brzim predviđanjem znaka koji bi drugačije bili zanemareni, softver može da omogući ključ preciznije i presonalnije medicine.
I doktor i inženjer su zajedničkim istraživanjem dokazali da je moguće rano otkrivanje epileptičnih napada. Naime, Gutag i diplomirani student Ali Šoeb dizajnirali su personalne detektore napada. Tim je 2004. ispitao zapise o aktivnosti moždanih talasa, na više od 30 dece sa epilepsijom, pre, za vreme i posle napada. Koristili su podatke da pronađu algoritam za klasifikaciju i razlikovanje između forme moždanih talasa za napad i one koji to nisu. Uz pomoć algoritama, istraživači su identifikovali znake epileptičnog napada specifične za svakog pacijenta.
Tim trenutno pokušava da takav tip informacije učini korisnim ljudima sa epilepsijom. Danas, mnogi pacijenti mogu da kontrolišu napade uz pomoć implantata koji stimulišu nerve. Implant radi na jedan od dva načina: pali se na par minuta reagujući na moždanu aktivnost pacijenta, ili pacijent prelazi magnetom preko njega aktivirajući ga kada oseti da će nastupiti napad. Obe metode imaju nedostatke, pa je Gutag dizajnirao neinvanzivan senzor koji radi uz pomoć softvera, kako bi izmerio variranja moždanih talasa i utvrdio šeme. Kada ih jednom utrvrdi, implant se automatski aktivira zaustavljajući napad na samom početku.
Sada je usmerio pažnju na otkucaje srca. Poput mozga, srčana aktivnost se odvija uz pomoć električnih signala. Mnogi pacijenti koji su preživeli srčane napade idu kući sa Holter monitorima koji beleže aktivnost srca. Nakon par dana, kardiolog prati na monitoru očitavanja najgorih znakova. U tim slučajevima je lako propustiti abnormalnu aktivnost srca. Gutak se nada da računar tu može da uskoči i razvio je algoritme za analizu EKG očitavanja. On će uporediti EKG podatke od stotina pacijenata koji su preživeli srčane napade. Cilj je da otkrije ključ sličnosti i razlika između onih koji su preživeli i onih koji nisu.
Iako dobija sve pohvale za otkrića, Gutag kaže da ljudi različito reaguju kada im se kaže da će računar doneti odluke umesto njih. „Ali došli smo do tačke gde računar leti avionom umesto nas, tako da postoje razlozi za optimizam“, zaključuje Gutag.