Predstavljeni fondovi Evropske unije za istraživanja informacionih tehnologija

Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo počelo je izradu baze podataka o domaćim informatičkim firmama. Do sada je registrovano tridesetak kompanija koje su razvile sopstvene proizvode – rekla je ministarska za telekomunikacije i informatičko društvo Aleksandra Smiljanić, otvarajući konferenciju o Sedmom okvirnom programu Evropske unije za istraživanje i razvoj (FP7).
Ona je podsetila da je čak četvrtina fondova FP7, koji iznose 50 milijardi evra, namenjena sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija.
Prema rečima savetnika direktora Generalnog diretorata za informaciono društvo i medije Evropske komisije Stivena Paskala, IKT omogućavaju efikasne javne servise, bolju administraciju i učešće građana. Fondovi omogućavaju učešće timovima iz najmanje tri različite zemlje, sa projektima u oblastima kao što su robotika, inteligentni sistemi, digitalne biblioteke i IKT u zdravstvu. Tako je, na primer, za projekte razvoja digitalnih biblioteka namenjeno 50 miliona evra. Paskal je rekao da su socio-ekonomski disbalans među zemljama u regionu, povećana konkurencija iz SAD, Japana i jugoistočne Azije i tehnološka revolucija neki od najvećih evropskih izazova kada je reč o IKT.
– Srećna okolnost za EU je da ima istočnu Evropu, koja ima dobru osnovu informaciono-komunikacionih tehnologija i nižih troškova života, koji impliciraju i niže cene proizvoda. S druge strane, zapadna Evropa je oduvek pragmatična i ima dobro tržište – istakla je Smiljanić. Ona se osvrnula na „odliv mozgova“ iz naše zemlje, napominjući da je dobra strana toga što srpski stručnjaci koji rade širom planete pomažu domaćem IKT sektoru da se integriše u svetske trendove.
Firme i fakulteti zainteresovani za učešće u projektima FP 7 dobili su konkretna uputstva od šefa jedinice za IKT operacije Evropske komisije Mortena Melera. On je objasnio da pravo učešća imaju pravna lica zemlje članice EU ili pridružene države, međunarodne evropske interesne organizacije, kao i pravna lica osnovana u međunarodnoj kooperaciji partnerskih zemalja.
– Pobrinite se da vaša ideja bude inovativna, da odgovara temi i da bude realna. Potrebno je definisati motiv ili problem, ciljeve, napraviti generalni plan rada, obaviti ekspertizu u konzorcijumu, projektovati realan budžet i obezbediti podršku rukovodstva kompanije – zaključio je Meler.
U prošlom programu EU za istraživanje i razvoj, Srbija je učestvovala sa 21 projektom iz oblasti e-uprave, softvera i servisa, širokopojasnog Interneta, ali i pristupa kulturnom nasleđu. Za te projekte Srbija je dobila oko milion evra.