Rat za srca najmlađih

Nekoliko miliona dece širom planete sedi za kompjuterima i igra na Internetu popularne igrice koje njihove tek stvorene likove prebacuju u virtuelni svet. Ovakve igre mogu da budu i edukativne. Deca mogu mnogo toga da nauče o geografiji, istoriji i drugim predmetima. Ali, ima i spornih igrica koje sadrže zavodljive reklame koje – prema nekim analitičarima – izgrađuju buduće mlade potrošače.
Jedanaestogodišnjeg Bena Smita iz jednog njujorškog predgrađa sve više zanimaju kompjuteri i tehnologija. Kao i mnogi klinci njegovih godina, i on uživa u igricama na Internetu, poznatim kao virtuelni svetovi, u kojima ga predstavlja određeni lik, odnosno „avatar“. U igri ove vrste, gde svaki igrač ima određenu ulogu, nema pobednika, niti gubitnika.
Benova omiljena igra je Club Penguin ili Klub pingvina, vlasništvo kompanije Dizni, giganta u američkoj industriji zabave. „Ova igra je stvarno kul. Omogućava vam da posetite različite zemlje. Možete da videti pingvine iz različitih delova sveta, stvarno je otkačeno“, kaže Ben.
Ovaj virtuelni svet prikazuje zimski krajolik gde se bucmasti pingvini-avatari gegaju uokolo, poskakuju i međusobno razgovaraju. Štaviše, objašnjava Ben, 12 miliona igrača Kluba pingvina takođe kupuje predmete i potrepštine za svoje likove u igri. Kako kaže Ben, „Za svog pingvina dobijete kovanice. Možete imati i više od jednog pingvina i kupiti im odeću, stvari, kuću, i još mnogo toga“.
Iako ni jedna od tih transakcija ne uključuje stvaran novac, neki medijski stručnjaci kažu da one podstiču potrošnju koja će uticati na živote ovih mladih ljudi.
Ketrin Montgomeri, profesorku komunikacija na Univerzitetu Amerikan u Vašingtonu, takođe zabrinjava ovakva situacija. Kao primer navodi igru pod nazivom Whyville, koja ima tri miliona registrovanih igrača. Iako je predstavljen kao edukativan, ovaj sajt sponzoriše Toyota, koja je svoje automobile uključila u igru. To je nešto poput plasiranja proizvoda kod prikrivenog reklamiranja u filmovima“.
Na sajtu poput Whyvillea možete da vidite automobil koji je prilagođen dečjem uzrastu, i za koji deca mogu da štede. Taj automobil je određene marke koja se provlači kroz celu priču. Ovakva metoda stvara mnogo jaču vezu između deteta i proizvoda, a to, po mom mišljenju, postavlja brojna uznemirujuća pitanja. Prodavci znaju da su deca ranjiva i da tako podsvesno mogu da ih privuku svojim proizvodima“, kaže Montgomeri.
Međutim, neki roditelji, poput Dejvida Hotona iz Kalifornije, smatraju da su koristi od ovih mnogo veće: „Igra koju ima moj sin zahteva neprestano kucanje. Ako ga posmatrate dok igra, videćete da čita i kuca s neverovatnom brzinom, a ima samo deset godina. Brojne igre ove vrste nude znanja iz istorije ili opšte kulture. A za dečake je dobro što one zahtevaju intenzivno druženje, kroz koje uče kako da se odnose s drugom decom“.
Hotonov sin igra britansku igru Runescape čiji je naglasak na istoriji, slagalicama i igranju uloga. Njihov sajt, koji ima više od šest miliona igrača, naplaćuje pretplatu, ali sadrži i reklame.
Deca hrle na sajtove ovih igara svakog meseca u sve većem broju. Jedna njujorška agencija za istraživanje Interneta tvrdi da će više od polovine dece koja se služe Internetom postati deo virtuelnog sveta za četiri godine, što će biti duplo veći broj nego danas.
Velike kompanije i poznate međunarodne marke proizvođača igračaka Matel i automobila, Infiniti, već su „otvorile svoje prodavnice“ u virtuelnom svemiru. A kako se sve veći broj mladih prijavljuje na Internet, više će se tvrtki boriti da im se pridruže.
Mnoge od ovih Internet stranica za decu poseduju pravila o privatnosti, čet filtere i druge metode za ograničavanje razmene ličnih podataka i zaštitu od uljeza koji bi mogli da ih zloupotrebe i da se domognu dece-korisnika.
Ali, trenutno zapravo nema nikakvih propisa po pitanju proizvoda koje kompanije smeju da reklamiraju mladim potrošačima na ovim neverovatno popularnim veb sajtovima.