RSE: Fejsbukova valuta nameće pitanje poverenja

Libra bi trebalo da funkcioniše kao ostale kriptovalute, od kojih je najpoznatija bitkoin, objašnjava agencija Asošiejted pres, ali i ukazuje da postoje i bitne razlike, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).

Kriptovalute su vrsta digitalnog novca koje koriste tehnologije enkripcije za sigurnost transakcija. Bitkoin i druge digitalne valute nemaju fizički oblik, već postoje kao niz digitalnih kompjuterskih kodova koji se čuvaju na umreženim računarima širom sveta. Istorija transakcija nekog bitkoina se čuva kao registar poznat kao blokčejn.

Fejsbukova libra će koristiti sistem blokčejna, ali za raliku od bitkoina, libru je podržalo nekoliko tradicionalnih finansijskih kompanija, poput Pejpala, Vize i Masterkarda, dok je u Libra grupu već ušlo nekoliko kompanija koje će primati taj novac, između ostalih Lift, Uber i Spotifaj.

Kao i ostale kriptovalute, libre će se čuvati u digitalnim novčanicima i korisnici će moći da ih menjanju za tradicionalne valute. Za sada nije poznato kolika će biti provizija, ali Fejsbuk najavljuje da će biti niska.

Bitkoin i druge kriptovalute i dalje nisu u širokoj upotrebi, između ostalog zato što njihova vrednost znatno oscilira – sadašnjih 100 dolara u bitkoinima za mesec dana može vredeti 300 ili 2,5 dolara. S druge strane, vrednost libre će biti vezana za nekoliko tradicionalnih valuta kao što su dolar i evro.

Za razliku od bitkoina, kojem se zbog decentralizovanog sistema verifikacije transakcija teško ulazi u trag, kod libre će verifikacije kontrolisati osnivačke kompanije Fejsbuk i Pejpal, a Fejsbuk će teoretski moći da prati novac do konkretne osobe.

Prema oceni CNN-a, libra bi mogla fundamentalno da promeni globalne finansijske i platne sisteme.

Pristupačnost Fejsbuka mogla bi da omogući libri mnogo više korisnika od drugih kriptovaluta. Baza korisnika Fejsbuka od 2,4 milijarde je ogromna, čime će njeno korišćenje biti lakše od drugih digitalnih valuta.

Fejsbuk se, međutim, suočava s pitanjima transparentnosti i poverenja, ali, kako ukazuje Gardijan,  nije samo to sporno – libra može postati „nova globalna valuta“ i tako predstavljati uvod u korporativnu megalomaniju Fejsbuka.

Mada Fejsbuk želi da smanji cenu prebacivanja novca, postavlja se pitanje da li je prikladan za vođenje globalne valute, budući da zbog kršenja privatnosi podataka i širenja lažnog sadržaja spada u kompanije kojima se najmanje veruje.

Odgovor Fejsbuka je da će ta kompanija, na kraju, biti samo jedna od 100 članica Libra grupe, i da će nova operacija takođe primeniti provere prevare i pranja novca koje i banke moraju da primenjuju. Slediće ista pravila „poznavanja svog klijenta“, a podaci o transakcijama bez pristanka korisnika neće biti spojeni s Fejsbuk profilima.

Ali, kada je u pitanju Fejsbuk i njegova praksa u poslednjih nekoliko godina, onda dobre namere nisu dovoljne, piše Gardijan i podseća da je tu kompaniju američka Federalna komisija za trgovinu kaznila s pet milijardi dolara i da je pod istragom američkih tužilaca.

Vlade i finansijski regulatori proveli su protekle decenije pokušavajući da uvedu više transparentnosti u globalni finansijski sistem, navodi Gardijan i ističe da bi bilo apsurdno da se ti napori preokrenu u korist sna tehnološke firme o „globalnoj valuti“.

Zato je posao regulatora da osiguraju da Fejsbuk zaista bude u stanju da spreči da prljavi novac ne zarazi njegov izum i da tokovi novca u librama ne narušavaju finansijsku stabilnost, ocenjuje Gardijan.

S druge strane, dok mnogi analitičari vide pokretanje nove kritpovalute kao moguću temeljnu promenu ne samo za Fejsbuk, već za čitav sistem finansijskih usluga kakve su sada poznate, Volstrit džurnal ocenjuje da sam Fejsbuk može više da izgubi nego da dobije od libre.

Uspeh libre će zavisiti od širokog prihvatanja za sada neisprobanog koncepta, ali i od pretpostavke da će korisnici obnoviti svoju veru u umrljani brend. Ipak, analitičari s Volstrita zasad su optimistični i neki procenjuju da bi kriptovaluta Fejsbuku mogla doneti 19 milijardi dolara prihoda do 2021. godine.

Librom upravlja konzorcijum kompanija, čime se donekle izbegava pitanje poverenja, ukazuje Volstrit džurnal. Ulog za učešće od 10 miliona deluje pametno smišljen, pošto je to džeparac za kompanije kao što su Masterkard i Viza, ocenjuje list, ali i ističe da je možda manje podrška, a više jeftin način da se ne propusti prilika.

Fejsbuk procenjuje da oko 1,7 milijardi ljudi širom sveta nema pristup globalnom finansijskom sistemu, a da milijardu ima mobilne telefone i skoro polovina milijarde internet pristup. Pristup toj populaciji je veliki mamac za članove Libra grupe, ocenjuje Volstrit džurnal, ali ističe da nisu jasne ekonomske mogućnosti – kako će Fejsbuk i drugi u grupi zarađivati novac.

Među spornim pitanjima je nadzor regulatora, kao i mogućnosti za hakere, kriminalce i curenje podataka, što dalje može ugroziti ugled Fejsbuka, piše njujorški list.