Prošlonedeljni okrugli sto u Privrednoj komori Srbije na temu stanja i upotrebe informacionih tehnologija u Srbiji, a na inicijativu Društva za informatiku Srbije bio je povod da se ukrste informacije do kojih su došle različite institucije i agencije. Pored onih do kojih je došao Republički zavod za statistiku o kojima smo već pisali u jedom od proteklih dodataka Com_media, i agencija DC, koja prati 98.
Prošlonedeljni okrugli sto u Privrednoj komori Srbije na temu stanja i upotrebe informacionih tehnologija u Srbiji, a na inicijativu Društva za informatiku Srbije bio je povod da se ukrste informacije do kojih su došle različite institucije i agencije. Pored onih do kojih je došao Republički zavod za statistiku o kojima smo već pisali u jedom od proteklih dodataka Com_media, i agencija DC, koja prati 98.6 odsto svetskog IT tržišta je iznela svoje podatke u kojima se kaže da je za 2006. godinu za naše tržište, a prema njihovim istraživanjima bio predviđen rast tj. prodaja 40.000 notebook računara, što čini 20 odsto ukupne količine računara, i oko 200.000 desktop računara što je oko 78 odsto predviđene prodaje. Da li je to i ostvareno, ostaje da se vidi uskoro.
Interesantan je podatak Republičkog zavoda za statistiku da 77 odsto studenata koristi računar, što je nedovoljno. Kao i obično, kao krivac za zaostajanje domaće industrije IT, u poređenju sa obližnjim tržištima, recimo Mađarskom, okrivljuje se država jer je, po mišljenju predstavnika IT branše spora u donošenju valjanih programa, propisa i zakona koji će omogućiti brži razvoj informacionih i telekomunikacionih tehnologija.
Međutim, zaključak sa ovog skupa bio je da je siromaštvo jedan od glavnih uzroka nekorišćenja IT uređaja, te da bi trebalo ponuditi određene programe kako bi najsiromašniji nivo stanovništva mogao sebi da priušti računar. Zatim, omogućiti bržu i bolju edukaciju. Nedopustivo je, a danas je to slučaj, da u prosveti veoma mali broj nastavnog kadra korisiti računar u svom radu. Često se dešava da učenici raspolažu većim znanjima od nastavnika.
Sem toga, kada je u pitanju korišćenje Interneta, pokazuje se da je nedovoljno sadržaja na srpskom jeziku, i nedovoljno je sadržaja uopšte, ako izuzmemo vesti i zabavu, tako da građanin nije motivisan da informacije traži na Internetu.
Novinari koji crpe informacije i novosti sa sajtova, često se susreću sa neadekvatnim i neažurnim informacijama, a poboljšanje kvaliteta tih podataka ipak ide na dušu i odgovornost uređivača i vlasnika sajtova.
Neki su skloni da se optimistički nadaju da kada problem profilišete, on je pola rešen, ostaje nam da se nadamo da ćemo konačno poći bržim koracima ka usvajanju novih tehnologija u svakodnevnom životu i radu. U Privrednoj komori Srbije, nedavno, oformljen je i tim za podsticaj e-trgovine. Moguće je da će i nova vlada, ukoliko je bude, ubrzatidonošenje propisa koji stimulišu IT. Međutim, porpisi nisu lek za siromaštvo. Kupcima i to poglavito mladim, ostaje uteha da su tehnologije u svetu sve jeftinije, što dovodi do sniženja cena računara, bar onih najosnovnijih, bazičnih vrsta za svakodnevnu upotrebu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.