Srbija pri vrhu po broju pretnji

Ovaj događaj je okupio stručnjake kompanije, gostujuće govornike iz Holandske nacionalne policije, novinare i poslovne goste iz čitavog regiona, kao i iz Izraela i Južne Afrike. Ove godine, jedna od glavnih tema bio je ransomware – pretnja koja predstavlja ozbiljan rizik za finansije i informacije, kako za krajnje korisnike tako i za korporativne klijente, pri čemu je posebna pažnja posvećena IT bezbednosnim zahtevima malih i srednjih preduzeća. Stručnjaci iz kompanije Kaspersky Lab takođe su predstavili i trenutno stanje kada su u pitanju sajber bezbednosne pretnje i bezbednosni trendovi, a govorili su i o glavnim pretnjama na teritoriji Evrope.

Analiza IT pretnji u trećem kvartalu 2016. godine, koju je sprovela kompanija Kaspersky Lab, ukazuje na to da se u Evropi 33 odsto korisnika susrelo sa bezbednosnim incidentima koji su bili povezani sa lokalnim mrežama i prenosivim uređajima, dok se 15 odsto njih susrelo sa pretnjama na internetu. Statistika sa cloud usluge kompanije Kaspersky Lab (Kaspersky Security Network) u periodu između jula i septembra 2016. godine ukazuje na činjenicu da je Ukrajina i dalje na prvom mestu po broju korisnika koji su pogođeni lokalnim pretnjama (57,9 odsto), pri čemu je prate Izrael (38,5 odsto), Srbija i Grčka (37,6 odsto), kao i Južna Afrika (36 odsto). Najviše internet pretnji detektovano je u Sloveniji (23,9 odsto korisnika KSN usluge) i Ukrajini (21,8 odsto), kao i u Španiji i Grčkoj. Sa druge strane, Holandija, Južna Afrika, Velika Britanija i Češka imaju znatno niži procenat internet pretnji, pri čemu je između sedam i 10 odsto korisnika bilo pogođeno onlajn pretnjama u ovim zemljama.

– Sajber pretnje se razvijaju paralelno sa tehnologijom, pri čemu utiču na sve sfere privatnog i korporativnog korisničkog iskustva. Pored konstantnog povećanja broja različitih varijanti malvera, ova pretnja takođe postaje sofisticiranija, pri čemu nanosi veću štetu korisnicima. Ransomware se razvija naročito brzo i jedna je od glavnih IT pretnji. Naše istraživanje ukazuje na to da 40 odsto korisnika danas plaća otkup kriminalcima kada su njihovi podaci šifrovani, što samo služi kao dodatni podsticaj za kriminalce – objasnio je Marko Projs, direktor evropskog tima za istraživanje i analizu u kompaniji Kaspersky Lab. On je dodao da se takođe novi rizici, koji se dovode u vezu sa „internetom stvari“ (Internet of Things), sve češće pojavljuju. „Već smo imali prilike da vidimo na koji način pametni televizori mogu da budu iskorišćeni za špijuniranje vlasnika i kako neovlašćena lica mogu otključati pametna vrata. Od ključnog je značaja da se pripremimo, kako za trenutne tako i za buduće rizike koje sa sobom nose ovi uređaji“, dodaje on.

Tokom 2015. i početkom 2016. godine kompanija Kaspersky Lab registrovala je više od dva miliona sajber incidenata koji uključuju ransomware, od kojih he veliki broj njih privukao veliku pažnju javnosti. U poređenju sa periodom 2014-2015., broj ransomware napada u korporativnom sektoru se povećao šest puta. Stručnjaci iz kompanije Kaspersky Lab očekuju da će usled sve intenzivnijeg korišćenja ransomware-a, ova vrsta malvera nadmašiti i bankarske trojance.

Prema istraživanju o korporativnim IT bezbednosnim rizicima u 2016. godini, 20 odsto kompanija širom sveta iskusilo je ransomware napad makar jednom u prethodnih 12 meseci. U Evropi, ovaj problem je još zastupljeniji, budući da se čak 28 odsto kompanija susrelo sa ovom pretnjom. Kada je u pitanju Južna Afrika, stepen zastupljenosti ove pretnje bio je nešto niži, i iznosio je 19 odsto. Ransomware nije ograničen samo na PC korisnike, već je sasvim dobro razvijen i za mobilne platforme. U drugom kvartalu 2016. godine, kompanija Kaspersky Lab detektovala je 83.048 malicioznih instalacija za mobilne uređaje.

Kako bi pomogla što većem broju kompanija da smanje rizik od ransomware infekcije, kompanija Kaspersky Lab objavila je besplatan antiransomware alat za kompanije, zajedno sa specijalnim antiransomware opcijama na svojim ključnim bezbednosnim rešenjima. Pored toga, kompanija Kaspersky Lab je, zajedno sa Europolom, Holandskom nacionalnom policijom i kompanijom Intel Security, pokrenula projekat „No More Ransom“, onlajn portal (www.nomoreransom.org) koji ima za cilj da informiše javnost o opasnostima koje ransomware nosi sa sobom, kao i da pomogne žrtvama da povrate svoje podatke bez plaćanja otkupa kriminalcima. Među najnovijim članovima ovog projekta je 14 ministarstava unutrašnjih poslova različitih zemalja.

– Posvećeni smo borbi protiv sajber kriminala, a naročito ransomware-a, ali to možemo da postignemo samo zajedničkim snagama i udruživanjem sa predstavnicima policije i sajber bezbednosnim kompanijama. Sajber kriminal je globalna pojava koja ne poznaje granice i prepreke, tako da nam je definitivno neophodna saradnja. Zajedničkim snagama, uključujući naše standardne aktivnosti i „No more ransom“ projekat, mi radimo sve što je u našoj moći da poremetimo aktivnosti sajber kriminalaca i vratimo fajlove njihovim pravim vlasnicima, bez potrebe za plaćanjem otkupa. Takođe činimo sve što je u našoj moći da edukujemo krajnje korisnike i organizacije o ovom problemu budući da, nažalost, ne postoje alati za dešifrovanje svih vrsta ransomware-a. Pravljenje rezervnih kopija podataka i obazrivost na internetu mogu u velikoj meri da pomognu u izbegavanju infekcije – rekao je na skupu Ton Mas, koordinator u digitalnom sektoru Holandske nacionalne policije.

Samo polovina mobilnih uređaja zaštićena

Najnovije istraživanje koje je sprovela kompanija Kaspersky Lab ukazuje na činjenicu da je zbog neadekvatne zaštite, polovina mobilnih uređaja izložena riziku od sajber kriminala i malicioznih pretnji. Ovo istraživanje ukazuje na nedostatak svesti kod korisnika u vezi sa efikasnom zaštitom mobilnih uređaja.

Istraživanje je objavljeno sa ciljem pružanja podrške Europolovoj kampanji za podizanje svesti o mobilnim pretnjama (Mobile Malware Awarness), u sklopu evropskog meseca sajber bezbednosti. Kompanija Kaspersky Lab pokrenula je istraživanje kako bi javnost stekla uvid u to koliko su korisnici svesni pretnji sa kojima se suočavaju dok su na internetu, kao i na koji način se štite od njih.

Među 12 hiljada ispitanika iz 21 zemlje, kompanija je došla do podatka da samo 57 odsto tablet uređaja ima instalirano bezbednosno rešenje, dok je to slučaj sa 53 odsto mobilnih telefona. LJudi nastoje da zaštite svoje kompjutere (88 odsto) više nego mobilne uređaje, što može biti pogrešna procena, s obzirom na to koliko važnih i ličnih informacija danas sadrže mobilni uređaji.

Takođe, korisnici nisu svesni potrebe da zaštite svoje mobilne uređaje kroz bezbednosna rešenja. Dok 54 odsto ispitanika smatra da je njihovim računarima i laptopovima definitivno neophodan IT bezbednosni softver, samo 42 odsto njih smatra isto to za pametne telefone i tablete. Zabrinjavajuć je podatak da jedan od pet korisnika (21 odsto) nije u potpunosti svestan postojanja mobilnog malvera.

Neki korisnici, ipak, pokušavaju da zaštite svoje mobilne uređaje. Međutim, korisnici često ograničavaju ovu zaštitu na lozinke – 75 odsto njih postavlja lozinke na računarima, dok 82 odsto korisnika štiti svoje pametne uređaje na ovaj način. Ovo je takođe zabrinjavajući trend, budući da lozinke mogu sprečiti neželjena lica da koriste uređaj, ali ne nude nikakvu zaštitu od mobilnog malvera, prevara ili ,,fišing“ napada koji se mogu dogoditi dok osoba drži uređaj u svojim rukama. Istraživanje je pokazalo da je samo 40 odsto korisnika zaštitilo svoje mobilne telefone sa lozinkom i bezbednosnim rešenjem, što znači da je polovina mobilnih uređaja na svetu podložno sajber kriminalu.

Podaci obuhvaćeni ovim istraživanjem su zabrinjavajući, imajući u vidu porast u broju onlajn opasnosti kojima su izloženi mobilni uređaji i njihovi korisnici. Mnoge od ovih opasnosti su posledica ljudske aktivnosti na Internetu i činjenice da oni svakog dana čuvaju i dele podatke putem ovih uređaja. Takođe, rezultati su pokazali da, među onima koji su se suočili sa sajber pretnjama, 12 odsto je imalo zaražene Android pametne telefone, dok su sajber kriminalci presreli podatke 22 odsto korisnika ovih telefona.