Šta Fejsbuk može da uradi za svet?

To piše urednik Fajnenšel tajmsa Džon Tornhil u tekstu „Zašto Fejsbuk treba da nam plaća minimalni iznos“.

Ukazujući da osnivač Fejsbuka Mark Cukerberg, kao i druge njegove kolege iz Silikonske doline, veruje da će nove tehnologije odneti hiljade radnih mesta i da je stoga potreban novi socijalni dogovor, Tornhil predočava da bi minimalni iznos mogao da bude jedno od rešenja.

U komentaru koji prenosi satj www.msn.com, Tornhil navodi kao primer američku saveznu državu Aljasku, koja delimično zahvaljujući svojim godišnjim dividendama, ima najnižu stopu siromaštva u SAD.

Neki veruju da je Aljaska poseban slučaj i da samo raspodeljuje plodove svog prihoda od nafte, ukazuje Tornhil i ocenjuje da je moguće naći druge izvore prihoda kako bi se slični sistemi isplate dividendi uveli i drugde.

On napominje da su se pojavili predlozi da se takvi socijalni poduhvati finansiraju od poreza na zemlju, dok pojedini smatraju da se sredstva mogu naći i oporezivanjem finansijskih transakcija.

Tornhil smatra da postoji još jedan mogući izvor prihoda za koji zna i sam Cukerberg, a to su informacije.

Ako je, nastavlja Tornhil, tačno mišljenje da su informacije u 21. veku novi izvor prihoda, onda taj novi prihod za svet može da uradi ono što je nafta uradila za stanovnike Aljaske.

Cukerbergova briga za marginalizovane u drštvu je pohvalna, kao i njegova spremnost za pomoć zajednici, i on za razliku od većine drugih ljudi ima mogućnost da pomogne u rešenju problema, podvlači Tornhil.

Napominjući da Cukerberg upravlja jednom od najuspešnijih kompanija na svetu, Tornhil smatra da osnivač Fejsbuka treba da opravda ono što govori i da osnuje stalni fond za finansiranje univerzalnog minimalnog prihoda.

Cukerberg, kako ističe Tornhil, treba da podstakne i svoje kolege iz informatičke industrije, poput Gugla, da učestvuju u tom poduhvatu.

Tornhil objašnjava da korisnici besplatno snabdevaju Fejsbuk informacijama i da konmpanija te podatke prodaje raznim marketinškim firmama, tako da se čini da bi bilo pravedno da se Fejsbuk odluči za veće društvene doprinose.

Akcionari Fejsbuka bi verovatno bili protiv takvog poteza, ukazuje Tornhil i podseća da je Cukerberg svojevremeno rekao da njegov osnovni cilj nije bio da gradi kompaniju, nego da utiče na društvo.

Tornhil ocenjuje da bi takav potez Fejsbuka bio u merketinškom smislu potez veka i da bi korisnici kompanije nastavili da koriste tu društvenu mrežu svesni da svaki klik doprinosi društvenom dobru.