Šta je dark veb i kako se koristi?

Pojednostavljeno, u pitanju je zapravo privatnost ponašanja korisnika na internetu. Već je poznato da pretraživači poput Gugla, ali mail stranice i svi drugi internet alati koji se koriste na vebu, zapravo kolekcioniraju našu prošlost, sadašnjost, ali i budućnost time što pamte sve što ukucamo. Gotovo svakome se dogodilo da gugluje neki pojam ili robu, da bi mu dan kasnije, na pretraživaču, dok čita mailove, igra igricu ili čita novine, iskočile upravo ponude, odnosno reklame, za istu tu robu.

Iz Njujork Tajmsa kažu da su se odlučili na ovaj potez kako bi svi čitaoci, iz bilo kog dela sveta, mogli pristupiti stranicama i dobiti kvalitetne i pravovremene informacije – bez obzira na to da li se nalaze u nekom području gde se sloboda izražavanja ograničava. U pitanju su upravo one zemlje gde se internet proverava ili je veliki broj stranica zabranjen.

Zoja Kukić iz “Startita”, neprofitne organizacije koja se bavi inovacijama u tehnologiji i start apovima, objašava da dark veb i dalje uglavnom asocira na čuveni Silk Road-a, sajt za kupovinu i prodaju droga.

“Međutim, dark veb je ujedno i značajan alat za sve one koji imaju ograničenu slobodu komunikacija (najčešće kada su u zatvorenim ili totalitarnim društvima), jer im onda dark veb omogućava nekontrolisano povezivanje sa spoljašnjim svetom”, navodi Kukić. “Pored toga, možemo pretpostaviti da će imati sve veću primenu i u drugim društvima, jer su mnogi naši lični podaci kroz Internet postali široko dostupni i ne toliko privatni ili bezbedni”.

Kukić dodaje da je važno je osvrnuti se i na činjenicu da Fejsbuk ima svoj nalog na dark vebu, koji mesečno koristi više od milion ljudi, a sve zarad povećanja broja ljudi koji mogu pristupiti ovom servisu i njihove bezbednosti, jer je i sam zabranjen u nekim zemljama.

Prisustvo Njujork Tajmsa na dark vebu pokazuje da  ovaj ozbiljan medij hoće da omogući svim čitaocima pristum sadržaju koji oni objavljuju, objašvanja Andrej Petrovski, sajber specijalista u “Šer fondaciji”. Ovo se zapravo odnosi na države u kojima se internet ograničava, poput Kine na primer.

“Drugi takođe značajan aspekt je poštovanje privatnosti tih istih čitalaca, odnosno ostavljanje mogućnosti da ukoliko neko to želi anonimno čita Njujork Tajms. Pravo na privatnost je neraskidivo povezana sa slobodom izražavanja, pa i sa slobodom medija”, dodaje Petrovski.

Samo eksperiment­?

Stranice NYT-a na dark veb-u i dalje su samo eksperimentalne i kontinuirano se razvijaju, pa još uvek ne dopuštaju prijavu korisnika i ostavljanje komentara, ali konačni cilj na Tor mreži je da imaju potpuno funkcionalnu kopiju svoje osnovne stranice koja postoji na „klasičnom“, svima dostupnom vebu. Konačni cilj ipak je verna kopija klasičnoj stranici, kojoj inače korisnici, u zemljama gde se internet ne zabranjuje ili ne ograničava, mogu da pristupe.

Da bi se pristupilo “tamnom vebu”, korisnici moraju da skinu sa internet poseban brauzer, Tor. U pitanju je brauzer poput Mozile ili Hroma, ali šta god korisnici pretraže na njemu – tajno je.

“Kada je reč o Njujork Tajmsu, mislim da su oni ovim potezom hteli da ukažu na pitanje anonimnosti na internetu i eventualno podstaknu uzbunjivače da im putem Tor-a  dostave informacije od javnog interesa, kao recimo Edvard Snouden, ali i građane da vode više računa o svojim digitalnim tragovima”, objašnjava Bojan  Perkov, istraživač politika u “Šer” fondaciji. “Takođe, u SAD je nedavno internet istorija građana praktično „prodata“ oglašivačima, nakon ukidanja mehanizama za zaštitu privatnosti na internetu, tako da se i iz tog ugla može posmatrati situacija.”