Stiv Averil: Uzbudljiva saradnja sa U2

Takođe, uticali su i radovi grafičara i ilustratora 60-ih godina iz San Franciska kao i iz Londona koji su pravili odlične omote za The Who, The Beatles i The Rolling Stones, dodao je Averil u intervjuu za Kaleidoskop.

Pre nego što ste počeli da radite kao grafički dizajner, pevali ste u pank bendu The Radiators from Space. Kako je iskustvo u bendu i kao grafičkog dizajnera doprinelo da shvatite obe stvari, muzičku i vizuelnu umetnost?

Zapravo, bio sam grafički dizajner mnogo pre benda The Radiators from Space. Bend je evoluirao iz glam rok benda poznatog kao Greta Garbage i The Trash Cans. Kasnije je sledio elektronski bend nazvan SM Corporation. Kreirao sam sve elemente dizajna za ove bendove. Zapravo, radio sam u marketinškoj agenciji od 19. godine, tako da je moj prvi album bio dobrotvorni dok sam radio tamo.

Foto: Danny North

Da li postoji tačka u kojoj se susreću umetnost i muzika?

Sigurno, u smislu rada sa muzičkom industrijom postoji očigledan crossover. Iako bih mogao da zamislim da je muzika inspirisala mnogo dizajnera u mnogim drugim oblastima, drugačijim od oblasti direktnog rada na projektima vezanim za muziku.

U kojem delu procesa stvaranja najviše uživate?

Uživam u tački u kojoj i umetnik i dizajner mogu videti nešto što osećaju da deluje što se često može umnogome razlikovati od početne namere. Ponekad koncept jednostavno ne ide zajedno, ali ponekad drugi aspekt procesa može da proizvede željeni vizuelni rezultat. Nikada nisam odlučivao o tipografiji ili njenoj postavci dok se odlučuje o naslovnoj slici.

Sastavni ste deo vizuelnog identiteta U2 od samog početka rada benda. Jedan od prvih zadataka koji je vaša kompanija Four5One Creative (a sada preimenovana u AMP Visuals) bio je dizajn omota debi albuma U2, „Boy“. Kako je počela vaša saradnja sa U2?

Prvi kontakt je bio zahvaljujući mom angažmanu u The Radiators. Treba istaći da nijedna od gore navedenih kompanija nije bila uključena u rane projekte dizajna za U2. Radio sam ih kao slobodni umetnik. Obe kompanije, AMP Visuala i Four 5 One, usledile su mnogo kasnije. Moj brat je bio vršnjak sa Adamom Klejtonom i rekao mi je da je Adam želeo da razgovara sa mnom o mom angažmanu u The Radiators. Priča o uključivanju u rad na njihovoj grafici usledila je kasnije.

Neki bendovi odluče da će ostati isti vizuelno i muzički tokom cele karijere, dok drugi bendovi smatraju da će njihova muzika biti više vrednovana ako odgovore na promene vizuelno i muzički. Muzički i vizuelni identitet U2 se u osnovi menjao od albuma do albuma. Pa, kako se umetnički rad U2 razvijao tokom godina sa vaše tačke gledišta?

Za nas je bilo važno da se i grafika menja kako se menjao bend. Način na koji se muzika promenila, recimo, od „Joshua Tree“ do „Achtung Baby“, bilo je potrebno da se vidi i u grafičkom dizajnu. Dakle, prelazak sa crno-bele na fotografiju u boji. Anton je mogao da uradi niz različitih sesija na različitim lokacijama kada smo počeli kampanju za „Achtung Baby“.

Ove godine se obeležava 30 godišna od izlaska albuma „Joshua Tree“. Ne samo da ste dizajnirali omot, već ste bili i sa bendom na foto sesiji sa Antonom Korbijnom u pustinji gde su nastale čuvene fotografije. Šta mi možete reći o umetničkom radu na tom albumu?

Bio sam uključen u puno fotografija sa bendom i to mi je pomoglo da blisko sarađujem sa Antonom Korbijnom. Anton je uvek uspevao da izvuče najbolje iz benda i postojao je snažan odnos zasnovan na poštovanju među svima nama koji smo bili uključeni u koncept albuma. Za album „Joshua Tree“ radni naziv je bio „The Two Americas“. Koncept je bio da se uzme u obzir stvarna i mitska strana Amerike, da se pronađe mesto ili prostor u kojem bi ovi aspekti mogli da se prepliću. Odatle ideja da se poseti „grad duhova“ što je izgledalo da nudi velike mogućnosti…

Foto:Stephen Averil

Kako gledate na muziku sa tog albuma?

To je bio i još uvek je snažan, uzbudljiv i relevantan album. Čini se da je omot savršeno u skladu sa muzičkim sadržajem čemu smo se i nadali kada je dizajniran. Neka vrsta ogledala kinematografske prirode muzike.

Kako su uspeh albuma i široko rasprostranjeno prisustvo slika sa albuma uticali na način na koji ste dizajnirali post-Joshua albume?

Nije stvarno uticao na proces pošto smo znali da treba da se krećemo i nastavimo dalje da pravimo omote na način na koji se muzika razvija.

Od vašeg sveukupnog umetničkog rada svih ovih godina, šta smatrate vrhuncem u vašoj karijeri?

Pa, uvek je teško odgovoriti, ali „Boy“, „War“, „Joshua Tree“ i „Achtung Baby“ se ističu kao i rad sa „The Virgin Prunes“ i „Gavin Friday“ i niz drugih dela poput Depeche Mode i Elvis Kostelo gde sam bio dizajner ili umetnički direktor .

Umetnički rad sa U2 prikupljen u prelepoj umetničkoj knjizi „Stealing Hearts at Travelling Show“ pruža vizuelnu istoriju benda sve do kompilacije „Best of“ iz 2000. Da li planirate u doglednoj budućnosti da proširite knjigu na sve dobre stvari koje su kasnije došle?

U ovom trenutku je malo verovatno. To je urađeno kako bi se poklopilo sa izložbom u „Kući slavnih rokenrola“ u Ohaju. Bilo je dosta skupo da se to uradi… Ako bi se pojavio izdavač i ponudio da finansira novo prošireno izdanje, onda bi to mogla biti druga priča.

Kako vidite omote albuma u današnjem digitalnom svetu? Mislite li da razvoj preuzimanja digitalne muzike znatno utiče na važnost umetničkog rada na albumu?

Iako se smrt štampanih izdanja predviđa poslednjih 10 godina ili duže, sada imamo povratak vinila, ali čak i za preuzimanje digitalne muzike i dalje vam je potrebna dobra grafika. Svaki čin mora da ima snažan identitet, logo ili sliku.

Stiv Averil kaže i da posle svih ovih godina i dalje uživa u grafičkom dizajnu, ali da sada nastoji da bude selektivniji pri odabiru poslova. On takođe smatra da internet i preuzimanja sa interneta predstavljaju i dobru i lošu stvar, ali i čine zanimljivim vizuelno i muzičko tržište.