Stranka mesijanaca

Srećno prošavši talas vrućina stekao je status novog univerzalnog izgovora za privatne malere, istorijske nepravde i opsesivna poskupljenja. Kad cene hleba, mesa i opstanka krenu naviše, gotovo je neukusno pominjati grešna ljudska zadovoljstva tipa biftek, vino, gitare, cigare; ali da se povrće hvali a od mesa živi dokazao je i jedan oglas lične prirode na sajtu match.com. U potrazi za čovekom svog života, Marta je napisala da voli slagalice, arhitekturu, pse i – šnicle. Našla je srodnu dušu preko srednje pečenog bifteka.
Ljubav na prvi kotlet dogodila se u Njujorku i dobila mesto u Njujork Tajmsu, u članku koji je pokušao da nas uveri da se meso vraća u modu – i to ne piletina bez kožice i providni riblji fileti. Strogo zabranjivano, obeshrabrivano i osujećivano, ozloglašeno i više nego bele čarape na crne cipele, crveno meso dočekalo je rehabilitaciju, postajući odjednom ni manje ni više nego – pozitivna poruka. Dakle, ne samo dopušteno, već inaugurisano u simbol integrisanosti, sklada, konstruktivnog pristupa životu. Elem, sada već srećno udata Marta smatra da ju je konzumiranje mesa predstavilo njenom budućem đuvegiji kao osobu koja nije uobražena i rigidna, kao žensku personu koja je stabilna i rentabilna – rečju, nešto kao porodični automobil i navodno ideal svakog kavaljera sa (telećom) ružom.
Reputacija mesa sada je, izgleda, dospela na tačku opozitnu paroli „meat is murder“. Za potrebe teksta koji se pokida da dokaže kako se fina dama koja se femka nad salatom „prometnula u mesoždera“, novinar Njujork Tajmsa našao je restoratere koji su potvrdili utisak da se žene sve više okreću mesu, a ne samo za njim. Faktor ljubavi tako su postali ne samo bicepsi i tricepsi već, kanda, i trigliceridi. Mudrost zavođenja naglašavala je vekovima da dama ne sme da bude u vlasti svog apetita, te da je bolje da na večeru sa udvaračem dođe sita i da se uverljivo femka nego da, ne daj bože, ostavi utisak proždrljivice. Zavođenje ionako oduvek podrazumeva predstavljanje sebe u mnogo boljem, nerealno dobrom svetlu, kao eterično biće koje toči miro i hrani se vazduhom (što se u Šekspirovo vreme navodno mislilo za kameleone). U Kišovoj priči „Crvene marke s likom Lenjina“ buduća ljubavnica velikog pesnika Mendela Osipoviča naručuje samo čaj iako joj creva očajno krče samo zato što se setila Bajronovog prezira prema ženama koje jedu u javnosti; Kaporova princeza Zoe je navodno živela „od salate i dima“, a osoba koja joj je poslužila kao inspiracija životari na čorbicama od koprive, ako je verovati ženskoj štampi.
Ispada, međutim, da se salata prekonoć prometnula u označitelja mušičavog temperamenta i nezrelosti, vegetarijanstvo u signal izbirljivosti a da prava žena jede fefer stek i burger; ne zaboravljaju se ni banalni argumenti u vidu činjenice da je Paris Hilton bila krenula na čizburger one kobne noći kad je uhvaćena da vozi u alkoholisanom stanju, ili da se njena drugarica Nikol Riči slika sa hamburgerom u ustima kako bi demantovala glasine o bulimiji.
Ljubav prema tranširanim i špikovanim komadima pokojne životinje na tanjiru ne datira od ovog avgusta. Na sajtu ooze.com/pweeta upoznajemo se sa parodijom društva za zaštitu životinja: PWEETA (People Who Enjoy Eating Tasty Animals) okuplja uživaoce mesnog zalogaja. Parolu „meso je (isto što i) ubistvo“ zamenili su ironičnom krilaticom „ubistvo je ubistvo“. Oni će vam objasniti da u žargonu pozitivne konotacije ne nose ni voće ni povrće, nego upravo meso, te da kad govorimo o „dobrom komadu“ ili „odličnom parčetu“ ne mislimo na kelj ni karfiol. Isto tako, vegetarijanci su lišeni neviđenog zadovoljstva koje se sastoji u trganju mesa sa tuđeg tela i jedenja istog nakon što je propisno ugljenisano. S druge strane, pita se ova stranka „mesijanaca“, zašto bi bilo humanije jesti šparglu nego jesti životinju? „I kupus umire da biste vi živeli“, upozoravaju oni, i ohrabruju ljude da uživaju u uništavanju kad je ono već neminovno: pa veći je užitak pojesti žirafu nego stabljiku celera!
Osnivač PVITA-e Kenet Mejli (već niz godina upokojeni kobasičar iz Sent Luisa) podseća nas, između ostalog, da ništa ne leči retko oboljenje „poplavelog oka“ tako efikasno kao komad mesa, da industrija mesa i mesnih prerađevina zapošljava više ljudi nego rafinerije i industrija elektronike, da se zahvaljujući napretku tehnologije danas od jedne zaklane krave iskoristi dvadeset procenata više mesa nego što je to bio slučaj pre pola veka. Veći deo podataka na sajtu obožavalaca mesa stilom i tematikom podseća na kombinaciju Vudija Alena, pajtonovaca i Ramba Amadeusa. Tako životopis osnivača sadrži i podatak da je njegovo kapitalno delo „Govedinetika“ direktno uzrokovalo pad komunizma u istočnoj Evropi, a da je jevanđelje mesa, sosidžologija, umalo kumovalo stvaranju nove masovne religije.