Stručnjaci otkrivaju šta bi trebalo da uradite da vas veštačka inteligencija ne zameni na poslu

Od početka industrijske revolucije, postojale su strahovi da će nove mašine, od mehaničkih razboja za tkanje do mikročipova, preuzeti ljudska radna mesta. Uglavnom, ljudi su se prilagođavali tehnološke nezaposlenosti nije bilo, bar ne dugoročne. Sada, kažu neki stručnjaci, sa sveprisutnošću veštačke inteligencije na vidiku, pretnja će se možda obistiniti i veštačka inteligencija će zaista u potpunosti ukinuti neka radna mesta, piše BBC, a prenosi Index.

Izveštaj kompanije Goldman Sachs iz marta 2023. procenjuje da bi veštačka inteligencija sposobna za stvaranje sadržaja mogla da obavlja četvrtinu poslova koje trenutno rade ljudi. Širom Evropske EU i SAD-a, navodi se u izvještaju, 300 miliona radnih mesta moglo bi biti izgubljeno zbog automatizacije. I to bi moglo biti strašno, kaže Martin Ford, autor knjige „Rule of the Robots: How Artificial Intelligence Will Transform Everything“ (Vladavina robota: Kako će veštačka inteligencija promeniti sve).

„Ne radi se samo o tome da bi se to moglo dogoditi pojedincima, već bi moglo biti prilično sistemski. Moglo bi se dogoditi velikom broju ljudi, potencijalno sasvim iznenada, potencijalno svima u isto vreme. A to ima implikacije ne samo za te pojedince već i za celu ekonomiju“, kaže Ford.

Srećom, nisu sve vesti loše. Stručnjaci objavljuju svoja upozorenja s određenom ogradom: još uvek postoje stvari za koje veštačka inteligencija nije sposobna – zadaci koji uključuju izrazito ljudske kvalitete, poput emocionalne inteligencije i razmišljanja izvan ustaljenih okvira. A prelazak na uloge koje koriste takve veštine moglo bi smanjiti šanse da budete zamenjeni.

Tri sigurne kategorije

„Mislim da postoje tri kategorije poslova koje će u doglednoj budućnosti biti relativno sigurne. Prvi bi bili poslovi koji su istinski kreativni, dakle kad ne radite šablonski posao ili samo preuređujete stvari, već istinski smišljate nove ideje i stvarate nešto novo“, kaže Ford.

To ne znači nužno da su svi poslovi koji se smatraju „kreativnima“ sigurni. Zapravo, stvari poput grafičkog dizajna i profesije povezane s vizualnom umetnošću mogle bi biti među prvima koje će nestati; osnovni algoritmi mogu usmeriti robota da analizira milione slika, omogućavajući veštačkoj inteligenciji da gotovo trenutno ovlada estetikom. Ali postoji određena sigurnost u drugim vrstama kreativnosti, ističe Ford: „U nauci, medicini i pravu, ljudi čiji je posao smišljanje nove pravne ili poslovne strategije mogu biti mirni. Mislim da će tamo i dalje biti mesta za ljudska bića.“

Druga zaštićena kategorija su poslovi koji zahtevaju sofisticirane međuljudske odnose. Ford ističe medicinske sestre, poslovne savetnike i istraživačke novinare: „To su poslovi u kojima je potrebno vrlo duboko razumevanje ljudi. Mislim da će proći puno vremena pre nego što veštačka inteligencija bude imala sposobnost interakcije na načine koji stvarno grade odnose.“

U treću sigurnu zonu, kaže Ford, spadaju poslovi koji zahtevaju mnogo fleksibilnosti i spretnosti te sposobnost rešavanja problema u nepredvidivim okruženjima. To se odnosi na radna mesta električara, vodoinstalatera, zavarivača i slično. „Ovo su vrste poslova u kojima se sve vreme suočavate s novom situacijom. Verovatno ih je najteže automatizovati. Da biste automatizovali ovakve poslove, treba vam robot iz naučne fantastike. Trebao bi vam C-3PO iz ‘Ratova zvezda'“, kaže Ford za BBC.

Iako će ljudi verovatno ostati na poslovima koji spadaju u te kategorije, to ne znači da su te profesije potpuno izolivane od uspona veštačke inteligencije. Zapravo, kaže Džoen Song Meklaflin, profesorka ekonomije rada na Univerzitetu u Bafalu u SAD-u, većina poslova, bez obzira na privrednu oblast, ima aspekte koje će tehnologija verovatno automatizovati.

„Obrazovanje i visoke pozicije nisu odbrana od AI-a“

„U mnogim slučajevima nema neposredne pretnje radnim mestima, ali zadaci će se promeniti. Ljudski poslovi postaće usmereniji na međuljudske veštine“, smatra Song Meklaflin i dodaje: „Lako je zamisliti da će, na primer, veštačka inteligencija otkriti rak puno bolje nego što bi to mogli ljudi. Pretpostavljam da će lekari u budućnosti koristiti tu novu tehnologiju. Ali ne mislim da će kompletna uloga lekara biti zamenjena.“

Dok robot naizgled može bolje obavljati posao u otkrivanju raka, kaže Meklaflin, većina ljudi će i dalje želeti da im lekar, stvarna osoba, saopšti dijagnozu. To važi za gotovo sve poslove, pa bi razvijanje tih izrazito ljudskih veština moglo pomoći ljudima da nauče da rade svoj posao uz veštačku inteligenciju.

„Mislim da je pametno razmišljati o tome koje će zadatke unutar nekog radnog mesta bolje obavljati računar ili veštačka inteligencija. I koja je ljudska komplementarna veština?“ smatra Meklaflin.

On nudi primera šaltera u bankama, gde su ljudi nekada morali vrlo precizno da broje novac. Sada je taj zadatak automatizovan, ali još uvek ima mesta za blagajnika: „Zadatak brojanja novca preuzela je mašina, no sada su blagajnici više usresređeni na interakciju s kupcima i uvođenje novih proizvoda. Društvena veština postala je važnija.“

Važno je napomenuti, ističe Ford, da visoko obrazovanje ili visoko plaćena pozicija nisu zaštita od veštačke inteligencije: „Mogli bismo zaključiti da je direktor na višem mestu u lancu ishrane od nekoga ko zarađuje za život vožnjom automobila, ali budućnost direktora više je ugrožena nego budućnost taksiste. Još uvek nemamo autonomne automobile, ali veštačka inteligencija može pisati izveštaje. U mnogim slučajevima će više obrazovani zaposleni biti ugroženiji čak i od najmanje obrazovanih radnika. Zamislite osobu koja radi na čišćenju hotelskih soba; stvarno je teško automatizovati taj posao.“

Ukratko, traženje radnih mesta u dinamičnim i promenjivim okruženjima koja uključuju nepredvidive zadatke dobar je način da se spreči gubitak posla zbog veštačke inteligencije. Barem neko vreme.