Sva lica crvene planete

Mars je za istraživače naročito interesantan jer je najsličniji našoj planeti, a otkrivanje istorije nastanka Marsa moglo bi da pomogne u razumevanju nastanka Zemlje. Mars je planeta koja kao i zemlja ima nagnutu osovinu, što je osobina koja određuje smenu godišnjih doba. Na pitanje da li na Marsu ima vode, a time i pretpostavke za postojanje života, još nema konačnog odgovora. Evropska svemirska misija „Mars ekspres“ želi da ponudi odgovore na to, kao i na druga pitanja…. Jedan od preduslova za dalja istraživanja su precizne karte „Crvene planete“ a one se izrađuju na Tehničkom Univerzitetu u Berlinu, na Institutu za Geodeziju i Geoinformatiku.
Na Institutu za geodeziju nalaze se reljefne karte u boji. Posmatraču se na prvi pogled može učiniti da su to snimci načinjeni iznad Sahare. Međutim treba detaljnije pogledati, objašnjava Stefan Gerke…
„Radi se o više predela. Ovo je takozvani haotični pejsaž, što znači da se tu vide pojedine visoravni, između kojih su doline isprane vodom. … A na severu se vidi kuda je voda otekla. To označavamo kao Aris vallis, velike doline na Marsu. Mars je reč prihvaćena na različitim jezicima, Aris je Mars na grčkom.“
Karta je izrađena u razmeri 1:200.000, inžinjer Gerke je naučni saradnik na Tehničkom univerzitetu u Berlinu. On je ponosan na detaljno izrađenu mapu, iako mnogi fenomeni koji se na njoj vide još nisu mogli da budu objašnjeni.
„Postoji li voda na Marsu? Voda postoji u formi leda, isuviše je hladno za tekuću vodu i atmosfera je takođe isuviše tanka da bi mogla da postoji tekuća voda, i kad bi je bilo odmah bi isparila.“
Iako već 60 godina postoje snimci Marsa, koje je načinila američka svemirska stanica Mariner, mapa iz Berlina pokazuje do sada neviđene detalje.
„Za to je zaslužna stereo kamera visoke rezolucije, koja pravi trodimenzionalne snimke korišćena u evropskoj misiji „Mars ekspres“. Novi i do sada jedinstveni koncept je takav da se Mars tokom nadletanja snima trodimenzionalno iz više pravaca.“
U međuvremenu snimljeni materijal na osnovu kojeg su pravljene mape obuhvatio je veliki deo planete, njene pustinje i zaleđene površine. Geoinformatičari sa Tehničkog univerziteta u Berlinu učestvuju u jednom velikom naučnom projektu.
„Ovo je vrlo veliki projekat. Eksperiment sa kamerama razvijen je u Berlinu i postavljen u Nemačkoj. Šef projekta takođe je u Berlinu na Slobodnom univerzitetu. Osim toga u projektu učestvuje preko 40 timova iz 10 zemalja. Naš udeo u radu je da podatke koje šalju kamere prosledimo Nemačkom centru za vazdušni saobraćaj i svemirske letove, a tamo se snimci dalje obrađuju, na osnovu njih se prave modeli i sklapaju boje. Na osnovu tih podataka mi onda pravimo mape“
Dva puta godišnje nekoliko stotina stručnjaka koji istražuju Mars sastaju se da bi razmenili iskustva. Profesor Jerg Albertc, rukovodilac Instituta za geodeziju i geoinformatiku na Tehničkom univerzitetu u Berlinu kaže:
„Udruženje zainteresovanih čine geolozi, geofizičari, stručnjaci koji ispituju osobine materijala, kao i oni koji studiozno istražuju atmosferu na Marsu. Na Marsu postoje vetrovi. Mi smo zaduženi za oblast kartografije. Naš institut daje doprinos i kada je reč o metodici, a tumačenje sadržaja prepuštamo stručnjacima.“
Geoinformatičari u Berlinu sebe pre svega vide kao nekoga ko pruža usluge, međutim, njihov rad je bez sumnje, veoma važan, što se može i razumeti, jer i najopremljenija ekspedicija je izgubljena ako nema dobrih mapa.
„Mi na primer godišnje održavamo nekoliko međunarodnih konferencija, tako je pre nekoliko nedelja u Hjustonu održan prolećni sastanak na kojem se okupilo 2000 učesnika.
„Crvena planeta“ oduvek je interesovala ljude. Prva tačna saznanja o Marsu dobijena su još 1830. godine u Berlinu. 1875. italijanski astronom Šiapareli mislio je da je otkrio kanale na Marsu, kao dokaz da tamo postoje inteligentni stanovnici. Fantazija bezbrojnih autora Sience Fiction pothranjivala je maštu o postojanju Marsovaca. Godine 1910. bilo je jasno da su kanali optička obmana. Aktuelni jasni i oštri snimci Marsa pokazuju da nema kanala već bezbroj velikih kratera čiji su prečnici i po 100 kilometara, kaže profesor Jerg Alberc. „Možda još treba reći da s obzirom na tanak atmosferski omotač Marsa, njega meteori mnogo češće pogađau nego Zemlju.“
Postoje veliki planovi o budućim sletanjima na Mars. Ovog leta će biti formirana evropska posada koja treba u jednom ruskom modelu svemirske letelice da provede 500 dana u obuci i testiranju za dugo putovanje na Mars. Izvesno je da će kroz 20 godina tako nešto biti moguće, smatra Stefen Gerke sa TU Berlin. Ali možda se on i vara u proceni, i možda će do toga doći i ranije. U svakom slučaju da bi se moglo sleteti na Mars neophodni su digitalni modeli terena i tačne topografske mape.