Foto: Pixabay/Mohamed_hassan
Visoka zavisnost ljudi od društvenih mreža i aplikacija za razmenu poruka može da sugeriše dve stvari . da su korisnici sigurni u svoju sposobnost da uoče dezinformacije ili da im te platforme znače iz drugih razloga, kao što je održavanje kontakta sa porodicom i prijateljima.
Istraživanje Rojtersovog instituta u aprilu je otkrilo da u šest anketiranih država, gotovo četvrtina (24 odsto), koristi WhatsApp da bi pronašla i delila vesti o Covid-19 ili makar raspravljala o njima. To je za sedam bodova više u odnosu na januarski izveštaj koji je ispitivao korišćenje ove aplikacije u potrazi za bilo kakvim vestima.
Otprilike petina korisnika (18 odsto) se pridružila grupama za podršku ili diskusijama sa ljudima koje nisu imali među kontaktima na Fejsbuku i WhatsApp-u i to na temu korona virusa, dok je polovina (51 odsto) učestvovala u takvim grupama sa kolegama, prijateljima ili porodicom.
Svaki deseti korisnik pristupao je video četu pomoću platformi kao što su Zoom, Houseparty i Google Hangouts – mnogi po prvi put.
Sa druge strane Instagram i Snapchat su postali popularni kod mlađe populacije za pristup vestima o COVID-19. Poznate ličnosti i influenseri imali su ogromnu ulogu na ovim mrežama tako što su delili muziku, vežbali i komentarisali zdravstvene probleme.
Skoro polovina ispitanika od 18 do 24 godine u Argentini (49 odsto) koristilo je Instagram, dok je taj procenat u Nemačkoj bio 38 odsto.
Svaki deseti korisnik (oko 11 odsto) pristupao je vestima o Covid-19 preko TikTok-a u SAD, dok je u Argentini taj procenat bio devet odsto.
Društveni mediji možda pomažu u širenju lažnih i obmanjujućih informacija, ali su takođe bili podrška ljudima u periodu anksioznosti i izolacije i predstavljale efikasan način da se pouzdano poboljšaju informacije.
Važno je napomenuti da su društveni mediji obično korišćeni u kombinaciji sa drugim izvorima informacija.
U šest zemalja od 10 koje su obuhvaćene Rojtersovim izveštajem iz aprila, ljudi su na nedeljnom nivou dolazili do vesti preko društvenih mreža, ali i tradicionalnih medija.
Detaljnija analiza pokazala je da su u većini zemalja oni koji su se oslanjali na informacije o korona virusu iz novinskih izvora bili bolje upoznati sa krizom. Sa druge strane nije postojao konzistentan obrazac za one koji su se oslanjali na razne platforme, uključujući društvene mreže – nisu bili informisaniji, ali ne može se reći ni da su bili neinformisani.
Dugotrajni efekti
Medijske navike značajno su se promenile tokom karantina. Veliki broj ljudi se okrenuo informativnim emisijima na televiziji koje su išle uživo i pouzdanim izvorima vesti onlajn, međutim, period izolacije je omasovio i upotrebu digitalnih alata, pa su tako mnogi pristupali raznim grupama na društvenim mrežama ili učestvovali u video konferencijama po prvi put.
S obzirom na to da je pandemija uticala na proizvodnju i distribuciju štampanih izdanja, pretpostavka je da će sveukupni efekat biti ubrzani proces digitalizacije. Kad je reč o zadobijanju poverenja korisnika, to je malo teže predvideti.
U većini zemalja mediji su u ranim fazama krize pružali podršku – pogotovo kad su životi bili najviše ugroženi. Međutim, taj „konsenzus“ je počeo polako da se raspada kako su nastavljene uobičajene aktivnosti, a na površinu počela da izbijaju neslaganja povodom upravljanja krizom i oporavkom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
