Tehnološki superiorna budućnost: Strah od robota i dosade

Čovek će možda ovladati i klimom, pa će sejati kiše gde i kad poželi. Genetski modifikovana hrana proizvodiće se uz niske troškove, što će iskoreniti glad.

Ipak, najzanimljivije je kako će menjati svakodnevica običnih ljudi, te na koji način će se razvijati informacione tehnologije i mašine. Ako bi se računari poboljšavali dosadašnjom brzinom, čovečanstvo će za koju deceniju godina stići do prvog veštački stvorenog bića koje bi, osim ogromne sposobnosti pri obradi podataka, imalo i svest (o sebi i drugima).

To znači da bi se pojavila stvorenja (poluroboti-poluljudi) koji bi stvarnog čoveka zamenila u skoro svim poslovima. Ovo bi najpre vodilo ka smanjivanju radnog dana, čak i ispod pet sati. Prema nekim procenama, radna nedelja će se već 2050. svesti na tri dana. Postavlja se, međutim, pitanje šta bi čovek radio sa viškom vremena. Da li bi mu bilo dosadno?

Odgovor se možda krije u kući budućnosti. Tamo će sve biti prilagođeno stanarima. Već sada postoje pametni uređaji koji pamte navike vlasnika, pa sve je manje potrebe za nekad tako čestim podešavanjima raznih sprava koje se sada „setuju“ preko interneta. Umesto slika ili nekadašnjih goblena, na zidovima je već moguće videti interaktivne ekrane koji prikazuju najnovije vesti, odabrane muzičke spotove, morsku dubinu ili neki drugi prizor za odmaranje. Sve po sopstvenom izboru. Tetke i strine, saradnici i šefovi, prijatelji i neprijatelji, svi oni u naše kuće već dolaze u elektronskom obliku, samo slikom i zvukom (uskoro možda i mirisom). Kućni ljubimci će biti sposobni da se sami utaknu u struju kada im baterije uđu u crveno.

Tri radna dana

Sve češće ljudi posao obavljaju od kuće jer su u fabrikama roboti. Mnogim poslodavcima je privlačan ovakav razvoj događaja. Oni tako ne bi morali da prave izdatke za grejanje i hlađenje zaposlenih, ne bi im plaćali putne troškove, izostali bi računi za kancelarijski materijal, opremu, struju, vodu… Sve to je primamljivo i za zaposlene. Čak ako im gazde ne daju ništa od onog što su uštedeli, radnici su zadovoljni i činjenicom da mogu od kuće da rade i budu plaćeni. Slično bi moglo da se desi i sa učenjem. Umesto da idu u školu, deca će na daljinu, ali interaktivno komunicirati s nastavnicima (koji uopšte ne moraju biti živa bića).

Naravno, ima i loših vesti. Osim mogućnosti da se čovekoliki roboti pobune i zarate sa svojim tvorcima, za mnoge je još gora varijanta što će neprestano morati da uče. Kako ljudi neće raditi manuelne poslove, naročito one teške, svi će morati da se obrazuju za sofisticirane delatnosti. I to nije sve: već sada diplome imaju rok trajanja. Svako znanje će se periodično sertifikovati, pa će titule sačuvati samo oni koji prođu provere. Dakle, ne bi trebalo da bude dosadno. Pitanje je, međutim, hoće li biti lako.

Izbeglice u kosmosu

Crne prognoze kažu da ne zadugo će biti potrošen i poslednji litar nafte. Kako je ona danas krvna plazma civilizacije, postavlja se pitanje kako ćemo pokretati sebe i sve oko nas bez ovog energenta. Stoga armija naučnika istražuje nove oblike energije. Ako do poslednje kapi goriva ne budemo spremni, celo čovečanstvo će prosto stati, a dostignuti sjaj civilizacije će brzo izbledeti.

Ali, ni to nije najgore. Pogledajmo više milenijuma u budućnost. Razvoj događaja u sunčevom sistemu učiniće Zemlju nepodnošljivom za stanovanje. Naša zvezda će bivati sve toplija i toplija, pa će temperatura na planeti ekstremno porasti. Belih prizora na Antartiku ili Južnom polu neće biti. Ko preživi, na Alpe će ići da se sunča. Skijanje će tim ljudima biti strano kao što je nama giljotina.

Za pretpostaviti je da će čovečanstvo potražiti utočište na nekoj novoj planeti. Kako sada stvari stoje, najizglednije odredište je Mars, najbliži sused Zemlje. NJegova udaljenost od Sunca je za oko 50 posto veća u odnosu na Zemljinu. Prečnik mu je skoro dvostruko manji od radijusa naše planete, ali je rotacioni period (jedan dan) i orbitacioni (godina) najsličniji onom na Zemlji.

Iako sva dosadašnja ispitivanja uglavnom ukazuju na zaključak da život na Marsu nije moguć, astronomi i drugi naučnici ne odustaju. Ohrabruju ih povremena otkrića poput onog da na ovoj planeti postoje tektonska pomeranja, nešto što bismo mogli nazvati „marsotresima“. Ako toga ima, onda na Marsu postoji i toplota koja bi uz vodu predstavljala osnovni preduslov za naš oblik života.

Ukoliko bude bilo kakvih šansi, ljudi će u narednim vekovima pokušati da se nastane na Marsu. Najpre će krenuti sa osnivanjem kolonija, te veštačkim stvaranjem života i atmosfere. Postoje razne pretpostavke kako će se to raditi, ali u svakom slučaju cilj je jedan: da se na ovoj, trenutno sasvim negostoljubljivoj planeti stvore uslovi za boravak ljudi.

Međutim, ako našim potomcima to i pođe za rukom, Mars će biti samo privremena adresa. Sve toplije Sunce nateraće ljude da tragaju za novim staništem. Neki pretpostavljaju da bi sledeća stanica mogla biti na nekom od 32 Saturnova meseca. I tamo, takođe, privremeno jer je u dalekoj budućnosti sasvim izvestan kolaps sunčevog sistema.

Onaj ko to bude beležio (ako ikoga i bude bilo) činiće to iz kabine nekog svemirskog broda. Čovečanstvo, ili njegovi izabranici, vinuće se put bespuća svemira. Civilizacija će se svesti na flotu brodovlja koja će hiljadama godina lutati mračnim prostranstvima sa jedinim ciljem: pronaći novo stanište, čvrsto tlo pod nogama koje će bar nalikovati na mesto s kojeg se jednom krenulo.

Ima li pilota u avionu?

Već su se pojavili automobili bez vozača. U ne tako dalekoj budućnosti ča bi i putnički avioni mogli da lete bez pilota. NJima bi upravljali svemoćni kompjuteri, koji bi bili u stanju da se nose i sa najvećim izazovima. Zagovornici ovu ideju argumentuju s nekoliko činjenica. Najpre, takve letelice već postoje u vojsci, uspešno su korišćene u ratovima s početka 21. veka. Osim toga, ekspresni razvoj kompjutera nagoveštava da će računari za recimo tri decenije biti „snažniji“ za 4.000 puta u odnosu na sadašnje. Osim pilota, bliska budućnost bi mogla ostaviti bez posla i kontrolore leta, pošto bi i to radili računari.

Đaci protiv robota’]

Do 2150. većina škola bi mogla da uvede Odbranu od robota kao obavezan predmet. Ako do tada budu izumljeni samosvesni roboti, oni će preuzeti mnoge poslove koje danas ljudi obavljaju. I verovatno nad njima neće biti moguća potpuna kontrola. Zato bi đaci učili kako najefikasnije da isključe ili unište pomahnitale mašine.

Čista voda iz dnevne sobe’]

Ekološka zagađenja i klimatski poremećaji mogli bi čistu vodu da pretvore u tečno zlato. Kako se to ne bi desilo, naučnici rade na komercijalizaciji kućnih fabrika vode. Mali uređaji, smešteni, recimo u dnevnoj sobi ili dvorištu, skupljali bi vodu iz vazduha i vlage kondenzacijom. Za rad ovih postrojenja koristila bi se sunčeva energija preko solarnih panela na krovovima kuća. Ovakav razvoj događaja ima uporište u sadašnjosti. Litri i litri vode, koje izbacuju klima-uređaji, sada otiču u nepovrat. Ceo proces mogao bi se pospešiti unošenjem „izdašnih“ biljki u stanove, koje bi generisale povećanu vlažnost.

Ima li papir budućnost?’]

U narednim decenijama moglo bi doći do dramatičnog smanjenja broja novoizdatih knjiga. Takav trend je započeo pošto ljudi sve češće čitaju elektronska izdanja na svojim tabletima, mobilnim telefonima, prenosnim računarima. Eksperimentiše se sa štampom na elektronskim listovima. Iako zagovornici papirnih izdanja kažu da knjigama ili sadašnjim novinama ne trebaju baterije, niti njihovo dopunjavanje, verovatno će većini biti logično da se kroz život korača bez stotina i hiljada ukoričenih stranica. Takav razvoj događaja vodio bi ka još jednoj promeni: knjige i mediji na papiru štampali bi se isključivo po zahtevu, za unapred poznate kupce. Ma koliko bili mali, celokupni tiraži bi bili rasprodati.

Ni nalik na nas’]

Čovek tako daleke budućnosti imaće sasvim drugačije navike i potrebe u odnosu na nas. On će se rađati i umirati u svemirskim brodovima i planetama na kojima neće ili će biti znatno manje gravitacije nego na Zemlji. Zbog toga, ali i skučenosti prostora, postavlja se pitanje da li će takav čovek uopšte imati potrebu da hoda. On će lebdeti, pa će mu noge više smetati nego koristiti. Kako će biti okružen morem uređaja, svakako bi mu korisnije bilo da ima četvore ruke. Nije nemoguće da će evolucija ljudi stvoriti oblike kakvi su danas nezamislivi. Potreba za skladištenjem i obradom informacija mogla bi znatno uvećati glavu. Ili će za to postojati moždane kape koje će ljude voditi kroz svakodnevicu, dok će se mozak isključivo zabavljati emocijama.

Besmrtnost’]

Vremenom će se povećavati ljudski vek, ali je malo verovatno da će biti dostignuta besmrtnost. Ipak, neki naučnici kažu da je ona moguća, ali ne u telesnom obliku. Telo je, kao i svaka materija, osetljivo na protok vremena, stari, kvari se, haba, otkazuje. Međutim, superkompjuteri će jednom možda omogućiti da se individue uskladište u virtuelnu memoriju. To ne bi predstavljalo prosti altruizam budućih generacija prema precima, već potreba da se ispisnici konzerviraju radi njihovog životnog iskustva koje bi uvek bilo dostupno dolazećim pokolenjima.