Telekomunikacione kompanije traže podelu tereta ulaganja s tehnološkim džinovima

Ove telekomunikacione kompanije optužuju Netflix i Youtube da imaju koristi od njihovih investicija vrednih milijarde, a da pritom ne doprinose finansijski, piše portal City A.M.

Zahtev dolazi u trenutku kada streaming servisi, društvene mreže i industrija igara zauzimaju sve veći udeo u internet protoku, što stvara sve veće pritiske na provajdere.

Kompanije kao što su Vodafone i Orange su zbog toga morale da ulože velika sredstva u zamenu bakarnih kablova optičkim kako bi ubrzale svoje mreže, kao i u implementaciju 5G mreže, da bi išle u korak sa rastućom potražnjom.

To je uticalo na profitabilnost, pa je evropski telekomunikacioni sektor porastao na 52,5 milijardi evra u 2020. godini, što je maksimum u šest godina.

U otvorenom pismu koje je objavio Fajnenšel tajms, šefovi telekomunikacionih kompanija su rekli da se „teret mora podeliti na proporcionalniji način“.

Oni su ukazali na nedostatak pregovaračke moći i upozorili da bi Evropa mogla zaostati ako se ne reši ta neravnoteža.

„Sada hitno pozivamo zakonodavce da uvedu pravila na nivou EU kako bi ovaj princip postao stvarnost“, navodi se u pismu, koje su potpisali José María Álvarez-Pallete, predsednik i izvršni direktor Telefonike, Tim Höttges, izvršni direktor Dojče Telekoma, Nick Read, izvršni direktor Vodafona i Stéphane Richard, odlazeći predsednik i izvršni direktor kompanije Oranž.

Pismo dolazi nakon što je Evropska komisija prošlog meseca objavila predlog u svojoj deklaraciji o digitalnim pravima, u kojoj se kaže da „svi tržišni akteri koji imaju koristi od digitalne transformacije … treba da doprinesu pravično i proporcionalno troškovima javnih dobara, usluga i infrastrukture“.

I prošlog novembra je objavljeno jedno pismo, njega su potpisali izvršni direktori kompanija KPN, BT, Telekom Austrija, Vivacom, Proximus, Altice Portugal, Telia Company, Swisscom i Telenor.

U zajedničkoj izjavi se navodi: „Veliki i sve veći deo mrežnog saobraćaja generišu i monetizuju velike tehnološke platforme, ali to zahteva stalna, intenzivna ulaganja u mrežu i planiranje sektora telekomunikacija“.

„Ovaj model – koji omogućava građanima EU da uživaju u plodovima digitalne transformacije – može biti održiv samo ako tako velike tehnološke platforme takođe doprinose troškovima mreže“, istakli su.

Firme za streaming su reagovale na te zahteve i saopštile da provajderi ne bi trebalo da budu u mogućnosti da naplaćuju kompanijama različito, u zavisnosti od upotrebe ili sadržaja.

Komentarišući ovaj potez, Kester Mann, direktor za potrošače i povezivanje u CCS Insight, rekao je: „Vodeći evropski operateri su se dugo žalili da im opterećujuća regulativa otežava pravičnu zaradu nakon skupih investicija u mreže i to zajedničko pismo je poslužilo da se naglase činjenice izrečene nekoliko puta ranije“.

Ipak, u vremenu kada važnost povezanosti nikada nije bila veća, nakon ključne uloge koju su imali operateri tokom pandemije, sada bi mogla biti najbolja prilika da se nađe zajedničko rešenje, navode.

„Dalje, Evropska unija je počela da pokazuje veću spremnost da se suprotstavi tehnološkim džinovima u pokušaju da zaštiti potrošače“, kaže se u pismu.

Zahtev dolazi pošto Evropa rizikuje da ostane iza SAD i vodećih azijskih tržišta.

„Takođe se poklapa sa još jednim veoma jakim periodom finansijskog uspeha velikih američkih tehnoloških igrača kao što su Amazon, Meta i Alphabet. Nasuprot tome, evropski operateri uživaju nešto više od marginalnog povećanja prihoda“, navodi se u pismu.

Kontraargument tome što su izneli telekomunikacioni operateri je da oni imaju značajnu korist od usluga velikih tehnoloških partnera dok nastoje da kupce prebace na „premijum planove“ i diferenciraju svoje usluge.