Teramin u svačijoj glavi

Dok se kao dete oporavljala od meningitisa, Lusijana Hejl opsesivno se zainteresovala za misterije ljudskog mozga. Poželela je i do danas već i uspela da svoje sajber-snove pretvori u stvarnost, koristeći medicinsku biofidbek tehnologiju.
Osnov za njenu „muziku mozga“ je primena Bluetooth Interactive Brainwave vizuelnog analizatora (IBVA) kako bi snimila moždane talase a zatim izazvala interaktivnu multimedijalnu kontrolu i fidbek.
IBVA se koristi kao nekakva haj-tek verzija teramina ( ranog elektronskog muzičkog instrumenta koji proizvodi zvuke pomeranjem ruku „svirača“ po vazduhu, na određenom odstojanju od dve antene), pri čemu frekvencije izražene u hercima i amplituda služe kao 3D koordinate za elektronsko kreiranje zvučnog zapisa, čijoj ubedljivosti i doživljaju doprinose i uzbudljivi izvođački pokreti tela i ruku. Ukoliko to nazovemo muzikom tela, uslovno, ono što Lusijana Hejl stvara, eksperimentišući sa zvukom od 11 herca, muzičarima i spiritualnim isceliteljima, i koristeći razne klijente i stanja za svoju hipnoterapiju, naziva se muzikom mozga.
Na festivalu Budućnost zvuka, Hejlova, koja sebe smatra „interaktivnim neurofidbek umetnikom“, koristi više EEG interfejsova da bi grafički dočarala interaktivne moždane talase i povezala dva ili više ljudskih mozgova kako bi istovremeno uživo dobila zvučni ekvivalent tih grafičkih talasa. Hejlova je danas Šef neurofidbek istraživanja na jednom institutu u Brajtonu, a gostuje i u popularnoj emisiji televizijskog Kanala pet, u popularnoj emisiji „Hipnotička ispovedaonica“.
Zbog ovog i sličnih muzičkih eksperimenata, mnogi smtraju da će u budućnosti upravo ljudski mozak postati vrhunski muzički instrument.
U slučaju Lusijane Hejl, ta budućnost je već prisutna. Njen nastup izgleda ovako: Monitori koji su smešteni u traci protiv znojenja oko njenog čela, zajedno sa blututom, direktno snimaju aktivnosti mozga, odnosno njegov elektroencefalogram, koji se zatim blututom prenosi do kompjutera a ovaj moždane talase iz glave „interpretatorke“ transformiše u muzičku kompoziciju.
Hejlova je, međutim, samo jedna od tridesetak sličnih futurističkih umetnika novog zvuka koji su se okupili oko festivala Budućnoat zvuka, o kome smo nedavno opštirnije pisali. On želi da i posetioci festivala stave na sebe elektrode, kako bi sami bili saučesnici u kreiranju haj-tek zvuka „muzike mozga“. Hejlova u prilog svojoj „umetnosti“ naglašava da mozak radi u istim jedinicama kojima se mere zvučni talasi – hercima, tako da njen kompjuter dobija „sirove podatke“ iz prefrontalnog korteksa, ali se ti podaci potom „pune“ uz pomoć softvera.
Dok izvodi svoju muziku, Hejlova meditira opuštena na kauču, a njena moždana aktivnost izražava se kroz grafičke cikcak linije na monitoru. One su osnov za „mentalnu“ muziku koju zatim njen MACBOOK Pro stvara, uz pomoć Appleovog operativnog sistema OS X. Ta muzika je melodičnija od mnogih muzičkih eksperimenata današnje tzv. nove muzike ili novog zvuka.
„Želim da stvorim nešto što će svi slušati čak i ako to ne razumeju do kraja. Hoću da ljudi shvate kako se moždani talasi menjaju. Te slike i zvuci nisu baš nešto što se može koristiti za melodijice zvona mobilnih telefona“, kaže Hejlova, ali dodaje da se video-klipovi koji proizvode ovakvu muziku mogu uključiti u trenucima opuštanja, kad um zapada u zonu sna. Ona, osim na „EEG“, zna da svira i na ukuleleu i kontrabasu, a nastupa i sa džez i bluz muzičarima da bi stekla bogatije muzičko iskustvo.
Na festivalu Budućnost zvuka, pokušaće da kreira muziku koja odražava mentalno stanje mnogobrojnih posetilaca koji budu prihvatili da nose oko čela trake sa EEG elektrodama.
Mentalna svirka iz glave ovu haj-tek muziku približava svakom konzumentu, koji je ujedno i sam svoj kompozitor i izvođač. Gde je tu granica, gde prestaje nauka, a počinje umetnost, pitate se. Nepredvidljivost i spontanost, izražene uz pomoć tehnologije, same po sebi mogu, ali ne moraju uvek da izazovu dejstvo koje umetnost evocira. Ali, možda je srž nove umetnosti upravo u mnoštvu tehničkih kombinacija i varijacija koje jedan jedini, neponovljivi sat razmišljanja svakog pojedinca može da stvori, u bogatstvu razlika i varijacija zvukova koje jedna ista misao, kod različitih ljudi, transponovana putem kompjutera, može da proizvede.