Društvene mreže su odavno preuzele primat od klasičnih medija kada je prenošenje nekog događaja u pitanju.
Često se dešava da televizije i dnevne novine preuzimaju sadržaje – video i fotografije – sa društvenih mreža.
Jučerašnji teroristički napad na Novom Zelandu, kada je napadač uživo prenosio tj. strimovao svoj napad na dve džamije u gradu Krajstčurč, ponovo je otvorio debatu o cenzuri ( ili nedostatku cenzure) na društvenim mrežama. Iako je sam snimak napada ubrzo skinut sa Fejsbuka, mnogi korisnici su podelili ili ponovo okačili snimak i fotografije. Fejsbuk je ubrzo sklonio i ove snimke, i ugasio više od četrdeset stranica. Takođe, pojavilo se i na hiljade komentara podrške, uglavnom na stranicana radikalnih organizacija širom sveta.
Mnogi stručnjaci i analitičari, kao i novinari globalnih medija su kritikovali Fejsbuk da nije dovoljno brzo uklonio sporni sadržaj, a postoji i bojazan da ovakvi sadržaji mogu biti inspiracija drugim radikalnim i rasističkim organizacijama u svetu.
Fejsbuk se već nekoliko godina susreće sa optužbama da je na ovoj društvenoj mreži veoma lako doći do stranica koje promovišu rasizam, neo-fašizam ili oružje. Iako su uslovi korišćenja mreže dosta pooštreni, a kompanija sada ima i čitavo odeljenje za borbu protiv ekstremističkog sadržaja, čini se da je ovakvih sadržaja – sve više.
Ni druge mreže nisu imune na ovaj problem, a prednjači Twitter, koji je jedno vreme bio i mesto broj jedan za širenje ekstremizma i „teorija zavere“ . Twitter je prošle godine ukinuo naloge mnogim kontroverznim korisnicima, među kojima je najpoznatiji američki radijski voditelj Aleks Džouns.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
