Transformacija bez presedana

Biblioteke su vekovima jedan od temelja svakog civilizovanog društva, mesto gde se na organizovani način čuvaju dragoceno znanje i informacije. Međutim, u današnjoj digitalnoj eri, veliki deo informacija iz biblioteka može da se nađe na Internetu ili drugim digitalizovanim medijima. Zato se postavlja pitanje – kakvu će ulogu tradicionalne biblioteke imati u budućnosti?
Uloga biblioteka u digitalnom dobu i izazov organizovanja ogromne količine informacija koja je na raspolaganju savremenom čoveku bile su glavne teme na nedavnoj konferenciji svetskih bibliotekara, održanoj u Hjustonu, u Teksasu. Na skupu je, kako navodi Glas Amerike, ocenjeno da biblioteka kao institucija koja je prisutna hiljadama godina, prolazi kroz transformaciju bez presedana u istoriji. Poseban izazov predstavlja činjenica da je u poslednjih nekoliko godina čovečanstvo proizvelo više informacija nego u svim prethodnim milenijumima. Sa milijardama veb stranica i desetinama miliona knjiga i članaka i audio fajlova koji danas postoje, postavlja se pitanje kako ih organizovati na koherentan način da budu očuvani tokom vremena. U ovom trenutku ne postoji politika za to, složili su se učesnici konferencije u Hjustonu. Stručnjaci ipak misle da je, i u digitalnoj eri, studentima i istraživačima potrebna pomoć bibliotekara. „Danas nam ljudi upućuju manje pitanja, ali su ta pitanja dublja. Oni traže podatke na sve strane, da bi se na kraju okrenuli nama, jer nisu uspeli da pronađu potrebnu informaciju“, istakli su mnogi bibliotekari. Brajan Gudvin veruje da je ljudski kontakt taj koji će očuvati biblioteke kao institucije u budućnosti. „Ljudska bića su društvena bića i oni tu vrstu interakcije vole baš kao što nekad vole da se izdvoje i sami sede za kompjuterom“, kaže on.
Među učesnicima konferencije bila je i Egipćanka Noa Adli, čiji je rodni grad povezan sa najstarijim imenom u istoriji bibliotekarstva. Aleksandrijska biblioteka najstarija je na svetu. Pre 1.600 godina je uništena, ali danas postoji nova Aleksandrijska biblioteka, koja je remek-delo i fascinantan projekat. Neke od nacionalnih biblioteka nastale su veoma davno, kao na primer Nacionalna biblioteka Francuske (15. vek) ili Austrijska nacionalna biblioteka (16. vek). Većina nacionalnih biblioteka nastala je tokom 19. i 20. veka. Veoma poznate svetske biblioteke su u Vašingtonu, zatim Britanska biblioteka u Londonu ili Kraljevska biblioteka u Stokholmu.