Trijumfalni povratak korenima

Krucijalno pitanje koje su poslednjih godina postavljali fanovi legendarnog američkog sineaste Martina Skorsezea nije bilo koji će film naredni raditi, već kada će konačno dobiti davno zasluženog Oskara. Brojni forumi na internetu, pa čak i prečeste šale na njegov račun u američkoj javnosti, dodatno su podgrejavale istorijski potkovanu činjenicu da neki od najvećih režisera Holivuda za života nisu primili prestižno priznanje. Srećom, Skorseze je doživeo taj počasni trenutak i to na poslednjoj dodeli Oskara, kada je film „Dvostruka igra“ trijumfovao u četiri kategorije, pokupivši usput ona najznačajnija priznanja koja su pripala njemu lično – za najbolji film i najbolju režiju. Skorseze je tako skinuo sa sebe filmsku kletvu, zahvaljujući ostvarenju od kojeg se, kako kaže, najmanje nadao. Godinama unazad bavio se „istorijskim“ pričama, koje njegovi najvatreniji fanovi ističu i pored diskutabilnih kvaliteta. Složićete se da ni „Bande Njujorka“ pa ni „Avijatičar“ ne spadaju u njegova najbolja dela, ali ako cenite njegovu delatnost nećete odoleti da ih ponovo pogledate. Filmom „Dvostruka igra“, Skorseze se vratio svojim počecima, odnosno stilizovanom filmskom nasilju, koje je obeležilo njegov rad s početka sedamdesetih godina, i uvelo ga u ligu najznačajnijih sineasta.
Veliki je to šok bio kada je Bred Pit objavio da je kupio prava za rimejk popularnog honkonškog filma „Unutrašnji poslovi“ od pre par godina i da će učiniti sve da što bolje realizuje film i da u njemu odigra glavnu ulogu. Prezauzeti, sada već sredovečni glumac, odustao je srećom od te ideje i prepustio realizaciju scenarija iskusnom Vilijamu Monahanu, oko kojeg se očas okupio tim, sa Skorsezeom na čelu. Glavne uloge pripale su sve boljem i upečatljivijem Lionardu Di Kapriju i još uvek podnošljivom Metu Dejmonu, u priči o prikrivenim „krticama“ policije i mafije. Di Kaprio je policajac početnik odrastao u svetu kriminala, što ga čini savršenim za ulogu ubačenog agenta koji se uvlači u mafijašku organizaciju Frenka Kostela, u čijoj se koži obreo kompetentni filmski negativac Džek Nikolson. Istovremeno, detektiv unutrašnje kontrole Kolin Saliven uživa potpuno poverenje u policiji i gotovo da niko ne sumnja da je on Kostelov doušnik… Intrigantna priča maestralno izvedena zaslužila je i specijalno dvostruko DVD izdanje, kako bi se što bolje upoznali sa njenim korenima.
1. disk: Klasika – film, trejler, jezici i izbor scena. Visoka produkcija postarala se za izuzetno kvalitetnu sliku i zvuk, što naravno u potpunosti doprinosi kinestetičkom doživljaju priče o zločinu, izdaji i osveti. Dok gledate film sa DVD plejera kao kvalitetnu reprodukciju, shvatate koliko je značajno što je scenario ovog filma dospeo u ruke baš Martinu Skorsezeu. Svojim istančanim osećajem za napetost, Skorseze razvija priču o dvostrukim identitetima na više od dva nivoa, ne ostavljajući nam nedorečenosti, koje su usput, složićete se, vrlo lako mogle da promaknu. Da je materijal dospeo u ruke manje iskusnom režiseru, bez sumnje bi upao u seriju klišea, pogotovu u scenama preokreta.
2. disk: Više od sat vremena materijala na drugom disku, obradovaće ne samo poštovaoce sedme umetnosti već i one koji uživaju u kriminalističkim pričama. Devet izbačenih scena u trajanju od gotovo dvadeset minuta i uz objašnjenje Martina Skorsezea zbog čega su izbačene iz filma, izgledaju krajnje uzbudljivo kada se posmatraju van glavnog toka priče, a neke od njih čak daju potpuno novu dimenziju samom filmu. „Priča o bostonskoj mafiji“ je priča o pravom gangsteru iza lika Džeka Nikolsona, a „Na putu kriminala“ je dokumentarac o nasilju i kriminalu u Maloj Italiji i njihovom uticaju na rad Martina Skorsezea. Fino probrani materijali, koji čine ove dokumentarne filmove, pružiće vam mnogo više i od samog filma, koji je već sam po sebi preporuka za gledanje.