Tviter, Fejsbuk i Gugl pokušavaju da spreče širenje dezinformacija na dan izbora

Posle američkih izbora 2016. godine, tokom kojih su su internet kompanije kritikovane zbog toga što su akterima koje su finansirali stranci dozvolile da koriste njihove mreže za širenje dezinformacija, obećale su da će preduzeti korake za bolju zaštitu svojih veb lokacija.

Kada je krenula pandemija koronavirusa, kompanije su se počele direktnije da se bave dezinformacijama u vezi sa zdravstvenom krizom, kažu posmatrači, i okrenule se automatizovanijim načinima za moderiranje sadržaja, kao, na primer, upotrebom veštačke inteligencije.

Takva praksa prenela se na napore na rešavanju pogrešnih informacija oko izbora, rekla je Spandana Sajn, analitičarka politike sa Otvorenog tehnološkog instituta Nove Amerike.

Sajn je rekla da internet kompanije sada pristupaju moderiranju sadržaja na nijansiraniji način, osim što samo uklanjaju štetan ili obmanjujući sadržaj.

Označavaju neke sadržaje koji su sumnjivi i, u nekim slučajevima, „algoritamski snižavaju sadržaj“, rekla je ona. Ali nemoguće je znati koliko su spremni za dan izbora, rekla je ona.

Tviter je počeo da označava neke činjenično sumnjive tvitove o izbornim pitanjima kako bi ljudima pružio način da pronađu verodostojne informacije i saopštio je da kandidatima neće biti dozvoljeno da tvrde da su pobedili na izborima pre proglašenog rezultata.

Fejsbuk je rekao da bi se mogao okrenuti svojim takozvanim „mogućnostima polomljenog stakla“.

Šta to tačno znači, kompanija nije rekla. Ali Vol strit žurnal izvestio je da se kompanija može okrenuti merama preduzetim u Šri Lanki i Mjanmaru, kao što je moguće deaktiviranje haštagova povezanih sa lažnim informacijama o rezultatima izbora ili suzbijanje viralnih postova koji šire poruke nasilja ili lažnih vesti.

Iako američki glasači zacrtavaju budući tok nacije, ovaj dan izbora još je jedan test test da li društveni mediji pomažu ili štete demokratskom procesu, zaključuje VoA.