Uređivanje Fejsbuka – od psihičkih trauma do političkih pitanja

Rad na uređivanju sadržaja na Fejsbuku nastavlja da ostavlja psihološke ožiljke na moderatorima, mesecima posle pokušaja da se poprave uslovi za hiljade ljudi koji rade za kompaniju, piše Gardijan.

Sadašnji i bivši zaposleni u Berlinu u centrima za moderisanje društvene mreže, kažu da su videli kako su njihove kolega postale „zavisne“ na eksplicitan sadržaj i da su počele da čuvaju ekstremne primere takvog materijala u ličnim zbirkama.

Takođe kažu, dodaje Gardijan, da su se neki moderatori pomerili ka krajnjoj desnici usled količine govora mržnje i lažnih vesti koje čitaju svaki dan.

Oni kažu da padaju s nogu zbog količine rada, kao i da su otupeli od eksplicitnog nasilja, golotinje i maltretiranja koje gleđaju osam sati dnevno, radeći noću i vikendima „za praktično minimalnu platu“, navodi Gardijan.

List podseća da je portal Verdž početkom godine pisao o sličnim problemima moderatora Fejsbuka u SAD koje su video snimci i mimovi teorija zavera postepeno doveli do ekstremnih stavova, dok je jedan bivši moderator rekao da spava s pištoljem posle trauma gledanja video snimka ubadanja nožem.

Jedan aspekt moderisanja o kojem se malo govori, ukazuje Gardijan, posebno je uznemirujući za moderatore – praćenje privatnih razgovora odraslih i maloletnika koje su algoritmi označili kao potencijalno seksualno iskorištavanje. Ti su privatni razgovori, od kojih je 90 odsto seksualno, „uznemirujući i jezivi“, rekao je jedan moderator.

„Shvatite nešto o ovoj vrsti distopijskog društva koje gradimo svaki dan“, dodao je on. „Imamo bogate bele muškarce iz Evrope, iz SAD, koji pišu deci s Filipina… pokušavaju da dobiju seksualno eksplicitne fotografije za 10 ili 20 dolara“

Izveštaj Verdža, dodaje Gardijan, izgleda je pokrenuo promene, pošto moderatori u Berlinu kažu da su do tada morali da moderišu 1.000 sadržaja dnevno, što je više od jednog na svakih 30 sekundi osmočasovne smene, dok je sada limit između 400 i 500.

Posle kontroverzi oko uklanjanja pojedinih sadržaja s Fejsbuka, ta kompanija je odlučila da osnuje spoljni nezavisni nadzorni odbor koji će donositi konačne odluke da li se neki konkretni sadržaj može prikazati na toj društvenoj mreži, piše Rojters.

Džinovska društvena mreža, s oko 2,4 milijarde mesečnih korisnika, ističe Rojters, nastoji da ukloni sporne fotografije i video snimke posle dugogodišnjih kritika da radi malo u borbi protiv govora mržnje, sajber maltretiranja i drugih sadržaja koji krše Fejsbukove standarde.

Odbor bi trebalo da bude neka vrsta žalbenog tela preko kojeg korisnici mogu osporiti odluke Fejsbuka o spornom sadržaju. „Odluka odbora će biti obavezujuća, čak i ako se ja ili bilo ko u Fejsbuku ne slaže s njom“, naveo je u saopštenju osnivač i direktor Fejsbuka Mark Zakerberg.

Glavna briga Fejsbuka je da ne želi vlast koju sada ima ili makar ne želi pažnju koju privlači ta vlast. Mogućnost te kompanije da određuje šta će ići na najveću mrežu ljudi ikada napravljenu, donosi samo probleme, posebno u matičnoj zemlji – SAD, ističe BBC.

Jedan nedavni primer pokazuje konfliktne situacije s kakvim se Fejsbuk suočava, ukazuje BBC. Video protiv abortusa za koji je nezavisna grupa, koju je Fejsbuk angažovao da proverava činjenice, ocenila da sadrži netačne podatke, bio je uklonjen, ali je vraćen pošto su se četiri republikanska senatora žalila lično Zakerbergu, optužujuću društvenu mrežu da je pristrasna na štetu konzervativaca.

U budućnosti takva vrsta odluka neće biti pod Fejsbukovom direktnom kontrolom pošto će biti preneta na nezavisan odbor koji će imati moć da poništi odluke društvene mreža, navodi britanski servis, ali i dodaje da stručnjaci predviđaju da će Fejsbuk i dalje biti na udaru većine kritika.

S druge strane, ukazuje BBC, pojedini stručnjaci dovode u pitanje da će odbor, za koji se govori kao o vrhovnom sudu Fejsbuka, biti nezavisan, uz ocenu da se jedino računa glas većinskog deoničara Zakerberga. „Fejsbukov ‘vrhovni sud’ se poziva na pompu i okolnosti realne sudske prakse bez ikakve odgovornosti građanima“, rekao je viši saradnik Oksfordskog internet instituta Berni Hogan (Bernie).