Više igrica, manje knjiga u školi

Od svih ideja za unapređenje školstva u SAD, jedna će se deci sigurno svideti – više video igrica, manje knjiga. Tako se, makar, nada jedan broj edukatora koji ističu da bi deca na taj način radije išla u školu i da video igre mogu da predstave neke probleme iz stvarnog života koje je potrebno rešiti.
Naravno, niko ne govori o tome da u nastavu treba staviti nasilne igre kao „Doom“ ili „Mortal Kombat“, već profesor Saša Barab sa Indijana univerziteta razvija alternativne video igre koje mogu nešto da vas nauče, ali i da vas zabave. U jednoj od njih igrač preuzima ulogu istražitelja koji treba da utvrdi zašto ribe umiru u jezeru virtuelnog parka. Ponuđene su razne teorije, a na igračima je da ispitaju ponuđene podatke i uporede hipoteze.

Italija zabranila mobilne telefone u učionicama

Italija je zabranila školarcima da koriste svoje mobilne telefone u učionicama kako bi na taj način sprečila ometanje nastave različitom zvonjavom, ali i da se koriste mogućnosti video snimanja, čime se deca često zabavljaju.

Škole će morati da disciplinuju decu oko načina na koji koriste svoje mobilne telefone, a kazne će se kretati od oduzimanje mobilnog telefona, pa do onemogućavanja izlaska na završni ispit. Ova zabrana dolazi posle serije incidenata koji su šokirali Italijane – u novembru se na Internetu našao video snimak učenika ometenog u razvoju kojeg maltretiraju učenici koji sa njim idu u razred, a na drugom je učenik snimio kako seksualno uznemiravaju učiteljicu. Italija ovim postaje prva evropska zemlja koja uvodi nacionalnu zabranu korišćenja mobilnih telefona u školama.

„Ja verujem u digitalnu medijsku pismenost. Ako ne napravimo promene u načinu na koji obrazujemo našu decu, oni će zaostati za svetom“, kaže Barab, koji je bivši srednjoškolski nastavnik.
Drugi pobornik video igara kao obrazovnog sredstva je Keti Salen, dizajner igrica koja radi za grupu Nove vizije za javne škole, koja treba da u Njujorku uspostavi školu za razrede od 6 do 12 koji bi koristili igre u nastavi.
MAKARTUR fondacija, s druge strane, investira 50 miliona dolara u to da li video igre promovišu učenje, a prošlog meseca je održana panel rasprava u Čikagu. Da bi se doneo konačan sud o edukativnoj vrednosti biće potrebno odgovoriti na mnogo pitanja, kada se igre porede sa knjigama i tradicionalnim učilima. Možda će najveća prepreka biti činjenica da „svet nije video igra“ i da deca ipak neće dobijati probleme sa kakvima će se sretati u pravim situacijama.
Osim toga, poznato je da igre nagone decu na non-stop akciju, i to je koncept poznat kao „porobljavanje“. Jedan stručnjak to objašnjava sledećim primerom – „Evkivalent tome je kao kada dajete deci mnogo slatkiša a onda se čudite zašto ne žele da jedu uobičajenu hranu“.
Šta na to kažu sami učenici. Šelbi Levin ima 16 godina i kaže da igre igra uglavnom zabave radi – fan je naslova kao što su „Grand Theft Auto“ i tvrdi da iz takvih igara ne može mnogo da se nauči u poređenju sa knjigom. Međutim, Levin je pristupio net svetu „Second Life“ gde je naučio dosta toga. U tom svetu on se igra sa nekoliko vršnjaka iz Francuske, Italije i Nemačke i zbog samih zahteva igre potrebno je naučiti dosta različitih stvari, među kojima su one vezane za vođstvo i komunikaciju sa ekipom.