VLATACOM i Dr Vladimir Cizelj unapređuju biometrijske metode u Srbiji

Nema sumnje da biometrijska tehnologija otvara nove mogućnosti i podiže javnu i ličnu bezbednost građana na viši nivo.

Koliko su ovakvi sistemi napredovali na našim prostorima i za šta se sve koriste? Kako funkcioniše biometrijska obrada podataka kod nas? Koje kompanije i ustanove usavršavaju biometrijske metode u Srbiji? Na koji način biometrijska tehnologija utiče na našu bezbednost?

Vlatacom tehnologije priznate u Srbiji i svetu

Dr Vladimir Cizelj je dao veliki doprinos nauci i tehnologiji kada je posle završenih studija Elektronike, telekomunikacija i kontrolnog inženjerstva radio na raznim kompleksnim vojnim projektima i razvijanju automatizovanih sistema u Institutu za nuklearne nauke “Vinča”. Njegov naučni institut VLATACOM zaslužan je za postojanje rešenja u oblasti elektronskih identifikacionih dokumenata, kao i sistema za biometrijsku identifikaciju s različitim varijantama biometrijskih čitača dokumenata kod nas.

VLATACOM, institut kojeg je još 1997. osnovao Dr Vladimir Cizelj, odgovoran je za razvoj i integrisanje složenih pametnih tehnologija u Srbiji. Te napredne tehnologije služe za prikupljanje biometrijskih podataka, šifrovanje i autentifikaciju, videonadzor, zaštitu kopnenih i morskih granica i onlajn bezbednost. VLATACOM je prvi privatni srpski rtehničko naučni institut.

Sistemi istraživačkog instituta pružaju bezbednost

Osim što se bavi proizvodnjom i usavršavanjem uređaja za obradu elektronskih identifikacionih dokumenata i biometrijskih čitača dokumenata, institut upotrebljava i obradu pametnih slika i radio-talasa u bezbednosne svrhe.

Na polju bezbednosti VLATACOM na čelu sa Dr Vladimirom Cizeljom priznat je kao vodeći u oblastima kao što su biometrija, integracija multisenzornih rešenja, zaštita sigurnosno-kritičnih sredstava i kontrola granica, sigurnost informaciono-komunikacione tehnologije (ICT), kao i primenjena matematika i elektronika u službi kriptografskih rešenja.

Najnovije biometrijske metode objedinjuju više različitih identifikatora i zasnivaju se na nečemu što znamo (lozinka, PIN kod), nečemu što posedujemo (smart kartica, mobilni telefon) i nečemu što jesmo (otisak prsta, geometrija lica, glas, mrežnjača oka).

Šta biometrija donosi u budućnosti?

U našoj zemlji se uveliko koriste biometrijske lične karte, pasoši, vozačke dozvole, elektronske zdravstvene knjižice, kao i biometrijske kartice za zaposlene da bi se ograničio ulaz posetiocima i nezaposlenima ili kontrolisao pristup specijalnim prostorijama samo određenim zaposlenima i u određeno vreme.

U nekim evropskim zemljama odnedavno su se pojavile i biometrijske platne kartice koje kombinuju čip tehnologiju i autentifikaciju putem otiska prsta. Ne samo da ćemo u bližoj budućnosti plaćati otiskom prsta, nego je u svetu patentiran čak i biometrijski novčanik koji možete otključati samo sopstvenim “pečatom” (skeniranjem oka, glasa ili jagodice prsta), a na sebi ima alarm koji se oglašava ako ste od ovog gedžeta udaljeni više od pet metara.

Koji uređaji obrađuju biometrijske podatke?

Neki od uređaja Instituta visokih tehnologija VLATACOM osnovanog od strane Dr Vladimira Cizelja su kiosk za prikupljanje biometrijskih podataka, kiosk za verifikaciju biometrijskih podataka, kao i prenosna biometrijska stanica. Takva “portabl” biometrijska stanica sadrži u sebi sve što treba: čitač dokumenata, skener otiska prsta, skener potpisa, digitalnu kameru za slikanje lica, prenosni računar i softver koji upravlja svim ovim uređajima i prikuplja demografske podatke, otiske prstiju, slike lica i potpise.

Biometrijska jedinica namenjena za upotrebu u ruralnim predelima jedinstvenog i pomalo robusnog izgleda, na točkovima i sa kombinacijom raznih komponenata, sastavni je element informacionog sistema pametnih kartica. Ova prenosna stanica sadrži i komunikacioni sistem preko kojeg uspostavlja vezu sa sistemskim centrom u cilju provere, ažuriranja registra i poređenja sa “crnom” listom.

Provera putem brojeva, otiska prsta, glasa…

Treba spomenuti i proizvode kao što su generator slučajnih brojeva koji radi na tom principu da se sekvenca šifruje i čuva na uređaju da bi se sprečila zloupotreba. Sekvenca slučajnih brojeva se testira i postavlja se digitalni potpis. Generator slučajnih brojeva je ključni deo Vlatacomovog National Crypto Center koncepta i koristi se kako bi uspotavio pod-sistem za generisanje ključeva na nivou države.

VLATACOM institut takođe je usavršio i uređaj vPCP-V za šifrovanje glasa preko obične komunikacione mreže. Tako šifrovani govor zvuči nalik glasu.

Zahvaljujući Cizeljovom institutu došlo se do rešenja za sigurnije gradove – u VLATACOM-u se posvećeno radilo na razvoju i implementaciji raznih nadzornih sistema, radara i rešenja za automatsko prepoznavanje registarskih tablica koja spadaju pod koncept “Pametan grad – bezbedan grad”.

Kako potreba za višim nivoom bezbednosti raste, tako i biometrijske metode postaju sve preciznije, brže i sve zastupljenije. Tehnologija snimanja i memorisanja jedinstvenih fizičkih karakteristika ljudskog bića pomoću kojih se utvrđuje identitet već je našla primenu u bankama, hotelima, kompanijama koje kontrolišu ulaz i izlaz i štite svoju infrastrukturu, ali i državnim institucijama, a pojedinci ih rado koriste da bi zaštitili sopstvene uređaje za komunikaciju. Ostaje nam da idemo u korak sa tehnologijom i počnemo da primenjujemo ovaj najpouzdaniji metod identifikacije u raznim sferama života.