Žene čine četvrtinu IT stručnjaka u Srbiji

Žene su 2020. činile 18,5 odsto IT stručnjaka zaposlenih u Evropskoj uniji. Njihov broj je od 2011. rastao brže nego broj muškaraca koji rade u tom sektoru, tako da se razlika smanjila za tri procentna poena.

U Srbiji su 2020. žene činile 25 odsto IT stručnjaka, što je za 6,5 procentnih poena više nego 2011. godine.

Najveći udeo žena među zaposlenima u IT sektoru 2020. imale su Bugarska (28,2 odsto), Grčka (26,5 odsto) i Rumunija (26,2 odsto), a najmanji Mađarska (12,3 odsto), Malta (11 odsto) i Češka (10,3 odsto).

U 18 članica EU povećan je udeo žena medju IT stručnjacima, a najveći rast je zabeležen u Grčkoj (7,5 odsto), Luksemburgu i Austriji (7,1 odsto).

Kada je u pitanju obrazovanje, Srbija ima najmanji procenat specijalista za ICT sa visokim obrazovanjem medju zemljama van EU (57,4 odsto).

Visoko obrazovanje ima većina IT stručnjaka u svim članicama EU osim u Italiji, gde je procenat visokoobrazovanih radnika u tom sektoru 39,6 odsto.

Ukupan broj specijalista ICT sa visokim obrazovanjem u EU povećan je od 2011. za 8,9 procentnih poena na 63,9 odsto.

U Evropskoj uniji je tokom 2020. godine radilo oko 8,4 miliona specijalista ICT, čineći 4,3 odsto ukupne radne snage.

U Srbiji IT stručnjaci čine 2,8 odsto radne snage, u Crnoj Gori 2,5 odsto, a u Severnoj Makedoniji 2,3 odsto.

Najveći udeo IT stručnjaka među zaposlenima imaju Finska (7,6 odsto) i Švedska (7,5 odsto). Specijalisti ICT čine više od pet odsto zaposlenih u Estoniji, Luksemburgu, Holandiji, Irskoj i Danskoj.

Najmanji udeo tih radnika u ukupnoj radnoj snazi imaju Grčka (dva odsto) i Rumunija (2,4 odsto).

Najviše specijalista ICT radilo je u Nemačkoj, 1,9 miliona, što je više od petine zaposlenih u tom sektoru u celoj EU. Na drugom mestu je Francuska, sa 1,2 miliona IT stručnjaka, a na trćem Italija sa 0,8 miliona.

Broj specijalista ICT u EU od 2011. do 2020. povećan je za 50,5 odsto, gotovo devet puta više nego što se povećao ukupan broj zaposlenih (5,5 odsto).

Udeo ICT stručnjaka u ukupnoj radnoj snazi porastao je za 0,4 procentna poena u odnosu na 2019, a od 2011. je uvećan za 1,3 procentna poena.

Stopa rasta je, međutim, 2020. bila brža nego ranijih godina, što bi moglo da bude posledica ubrzanja digitalne transformacije koja je uticala na celu ekonomiju. Prosečna godišnja stopa rasta je tokom prethodne decenije bila 5,2 odsto, a izmedju 2019. i 2020. godine 7,5 odsto.

U izveštaju Eurostata se navodi da je stopa rasta zaposlenih IT stručnjaka bila konstantno viša nego stopa rasta ukupne zaposlenosti u EU i da globalna finansijska i ekonomska kriza nije uticala na broj specijalista ICT zaposlenih u EU.