Zune u vođstvu

Poređenja IPODA nano i Microsoftovog Zunea je neminovna: cene oba uređaja podjednake su (ili barem vrlo bliske, sve zavisi od kretanja na tržištu), dostupni su s istim količinama ugrađene flash-memorije (4 i 8 GB), oba su uređaja vrlo skromnih dimenzija i na kraju oba ciljaju na istu grupu korisnika. Štaviše, oba uređaja u pozadini imaju softver instaliran na računaru koji ne samo da omogućava prebacivanje muzike na uređaj već nudi i vrlo jednostavnu kupovinu muzike – IPOD nano preko ITUNES Music Storea, a Zune preko Zune Marketplacea.
Štaviše, softver i veza sa Zune Marketplaceom su možda i najbolji deo priče o Microsoftovom čedu – u svakom slučaju, softver koji se dobija uz Zune je barem za pola koplja jednostavniji, brži i intuitivniji od Appleovih mastodontskih ITUNESA. Zanemarimo li na trenutak oku uprijatan izgled same aplikacije, sve funkcije koje bi mogle da zatrebaju dostupne su vam nakon

Pridobijanje zahtevnih korisnika: Zune (levo) i IPOD

svega dva-tri klika mišem. Takođe, Zuneov softver ne muče bagovi, spor rad i neobjašnjivo svojeglavo ponašanje koje korisnici ITUNESA često zameraju svom softveru od verzije do verzije.
S druge strane, prednost Zunea u softverskoj podršci na strani računara delimično se topi kada se pozabavimo samim uređajem. Ahilova peta Microsoftovog pulena jeste njegov relativno mali ekran. Prostor koji pruža njegova 1,8-inčna dijagonala iskorišćen je do maksimuma i u stvarnosti zbog široke ivice koja okružuje ekran izgleda veći nego što jeste – ali, ipak moraćete da se namučite kako biste pročitali koja stvar trenutno svira. U praksi, pregledanje slika i videomaterijala su s ovakvim ekranom tek sporedne aktivnosti u kojima nećete previše uživati.
S druge strane, dirke na samom uređaju vrlo su dobre: Play/Pause i dirka Back kombinuju se s glavnom dirkom za kretanje u četiri smera, bilo pritiskom (klackalica), bilo provlačenjem prsta kao na touchpadu. Takođe, zbog ukupnih dimenzija i izduženog oblika Zune mnogo bolje leži u ruci u poređenju s IPODOM nano – samim tim, rukovanje Zuneovim dirkama puno je jednostavnije i prijatnije u odnosu na točkić kod nana koji je za mnoge odrasle šake smešten prenisko. Pored toga, kako kod Zunea ne morate opisivati krug prstom po točkiću, sam uređaj je mnogo zgodniji za korišćenje čak i osobama s manjim šakama.
Za razliku od direktnog konkurenta, Zune osim reprodukcije muzike i videa korisniku nudi FM radioprijemnik koji podržava RDS i dva vrlo zanimljiva načina korišćenja ugrađene podrške za bežične mreže. U prvom redu, kada se sretnu dva Zunea, bežičnu mrežu mogu koristiti za razmenu muzike, videa ili slika. Doduše, prebačene pesme na drugom uređaju možete preslušati samo tri puta, ali za tipične situacije kada se s nekim sretnete u gradu i želite s njim podeliti dobru pesmu koju slušate, i ovo je već upotrebljivo.
Drugi način korišćenja Zuneove bežične mreže jeste sinhronizacija s vašim računarom – inicijalno ili veliko prebacivanje muzike pametnije je obaviti preko USB kabla, ali prebacivanje albuma ili nekoliko pesama, videa i slika i plejlisti i podkasta možete obaviti služeći se vašim kućnim bežičnim access pointom ili routerom. Naravno, podržane su i kućne bežične mreže koje koriste WEP, WPA-PSK odnosno WPA2-PSK za autentifikaciju – manji problem je činjenica da na Zuneu ne možete konfigurisati statičnu IP adresu, ali velika većina korisnika kućnih mreža ionako koristi DHCP.
Zanimljivo je što je Zune vrlo skroman uređaj po pitanju potrošnje baterije, čak i kada je uključena bežična komunikacija – deklarisanih 24 sata reprodukcije muzike je blisko istini, dok je 23 sata s uključenim bežičnim modulom ipak malo preoptimistično. Ali, i praktičnih dvadesetak sati s uključenim wirelessom je sjajan rezultat.
Na Zuneovom se portalu www.zune.net pod stavkom Zune Social možete priključiti zajednici korisnika Zunea i videti koje su najslušanije pesme kod svih ili pojedinog korisnika. Iako se ne radi o zajednici kalibra Last.fm-a, ipak je reč o simpatičnom detalju koji upotpunjuje napredne mogućnosti ovog plejera.