Među najugroženijima pri izbijanju pandemije virusa korona našli su se hematološki pacijenti, te je bilo neophodno pronaći nove načine za praćenje njihovog stanja izvan bolnice, od kojih je jedan i telemedicina, istaknuto je na konferenciji za novinare „Inovativni pristup lečenju multiplog mijeloma”.
Na konferenciji su govorile prof. Jelena Bila sa Klinike za hematologiju Kliničkog centra Srbije, doc Olivera Marković sa Odeljenja hematologije na Kliničko-bolničkom centru Bežanijska Kosa i prof. Ivana Urošević sa Klinike za hematologiju na Kliničkom centru Vojvodine.
Vrlo brzo po izbijanju pandemije virusa korona formirane su internacionalne preporuke za lečenje svih hematoloških bolesnika, pa i bolesnika sa multiplim mijelomom. obzirom da je malignim preobražajem zahvaćena krvna loza odgovorna za imunitet, naglasila je prof. Jelena Bila sa Klinike za hematologiju Kliničkog centra Srbije, te da preporuke podrazumevaju principe telemedicine i principe tabletarne terapije gde god je to moguće.
„Telemedicina ne podrazumeva samo telefonske konsultacije i internet komunikacije u smislu kontrolnih pregleda obavljenih internetom, već podrazumeva umrežavanje u tri pravca u cilju optimalnog praćenja stanja bolesnika i primene terapije u lokalnim bolničkim centrima i praćenje iste”, istakla je Bila.
Da je ceo svet preusmerio svoje zdravstvene resurse u borbi protiv pandemije virusa korona, te da je naš zdravstveni sistem odgovorio adekvatno u pogledu prevencije i lečenja infekcije izazvane ovim virusom, istakla je prof. Ivana Urošević, doktorka na Klinici za hematologiju Kliničkog centra Vojvodine.
Ona je takođe dodala da je usled novonastale situacije bilo neophodno prilagoditi i načine monitoringa, kontrole i lečenja pacijenata koji spadaju u rizičnu grupu, među kojima su i pacijenti sa multiplim mijelomom, zbog mogućnosti pojave ozbiljnijih komplikacija.
„Klinički centar Vojvodine je od samog početka marta odgovorio tako što je obezbedio telefonske brojeve za pacijente koji mogu da se kontrolišu na taj način. Svi lekari su bili dostupni. Trudili smo se da svim pacijentima omogućimo adekvatne kontrole, terapijske pristupe i za svaki problem koji je postojao komunicirali smo, kako sa pacijentima tako i sa regionalnim ustanovama”, objasnila je Urošević.
Poslednjih dvadeset godina napravljen je veliki napredak u pogledu lečenja pacijenata sa ovom dijagnozom novim i savremenijim terapijama, istakla je docentkinja Olivera Marković sa Odeljenja hematologije u Kliničko-bolničkom centru Bežanijska Kosa. Ona je naglasila da je terapija koja se trenutno primenjuje selektivnija i pogodnija za pacijente, te da se smanjila potreba za hospitalnim lečenjem.
„Mi smo za 24 sata prešli iz ‘non kovid’ ustanove u kovid, tada smo napravili spisak svih pacijenata koji su lečeni i kod kojih je hemijoterapija bila u toku i zaista smo za kratko vreme uspeli te pacijente da preraspodelimo u druge centre, prvenstveno u Klinički centar Srbije. Imali smo zaista dobre rezultate u lečenju bolesnika koji su imali istovremeno i kovid i hematološki malignitet.”
Multipli mijeloma predstavlja 10 odsto svih hematoloških maligniteta i u svetu se na godišnjem nivou dijagnostikuje oko 80.000 novih slučajeva. U Srbiji taj broj je u poslednjih dvadeset godina iznosio 200 slučajeva, no budući da postoji konstantan trend rasta, prema podacima trenutno postoji oko 350 novodijagnostikovanih slučajeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.