Temišvar: Banatska božićna čarolija

To je bio jedan od razloga uputiti se posle sedam godina i uživo videti koliko napreduje glavni grad pokrajine Banat sa oko 350.000 stanovnika. Ekspedicija koju je vodila uvek agilna i šarmantna Ana Ječmenica u velikom broju je krenula na ovaj kratak put.

U vođenom obilasku po centru nije nam smetala ni povremeno jaka kiša, a kućice sa prodavcima raznih đakonija od kuvanog vina i piva (ne preporučujem), slatkih „odžaka“, suvenira i još mnogo toga, prkosno su stajale na trgu. Pažnju mi je privukla zvučna kanonada sjajno bend je imao tonsku probu na velikoj bini a kasnije je nastupio ansambl narodnih igara.

Deca su se klizala i uživala u svojim bezbrižnim aktivnostima. Raspoloženje je bilo na visokom nivou i pored „sitnice“ koja se dešava na granici, a o tome u poslednjem pasusu.

Među mnogobrojnim turističkim atrakcijama su Katedralni hram Banatske Mitropolije, gde se nalaze svete mošti Svetog Josifa Novog, svetitelja i čudotvorca srpskog porekla.

Apsurdno je da ovaj grad nosi ime po reci Tamiš a kroz njega protiče Begej. Već kada ulazite u grad, ono što ćete prvo primetiti jesu lepo uređene i čiste ulice, bez preterane gužve u saobraćaju.

Građevine u tom novom radničkom delu deluju socrealistički i estetski ružno u odnosu na stariji deo gde ćete uživati u prostranim trgovima, koji se nižu jedan za drugim – Trg Slobode, Trg Pobede i Trg Jedinstva. U Božićnoj čaroliji oni su uređeni i okićeni sa merom a oivičeni mnogim spomenicima i kulturnih ustanova poput Nacionalnog teatra i opere.

Spomenik Svete Trojice se nalazi nasred Trga Ujedinjenja, a smatra se jednim od najuspešnijih spomenika barokne umetnosti u Temišvaru. Spomenik je u Temišvar bio prenet iz Beča 1740. godine.

Dosta građevina je uglavnom iz XVII veka, a među njima je najviše pravoslavnih crkava, jer je rumunska istorija veoma povezana sa našom, pa ćete u ovom gradu videti nekadašnje sedište Srpske Vojvodine koje je danas Barokna palata, Sabornu crkvu srpske pravoslavne crkve iz 1748. godine, a možete često čuti i srpski jezik, jer ovde živi oko 7.000 Srba kao i naš lokalni vodič Saša. Naši turist rado dolaze u mali Beč, kako još zovu ovaj grad.

Bogata ponuda ugostiteljskih objekata u samom centru može da zadovolji svačiji ukus, a cene u njima i tržnim centrima su malo povoljnije nego u beogradskim. Postoji loša vest za uživaoce cigareta da nigde u kafićima i restoranima nije dozvoljeno pušenje, tako da je jedina opcija ulica i bašte koje su uglavnom bez grejača.

Jedina loša stvar koja ne ide u prilog ovakvim putovanjima stoji stameno između dve države. Na žalost dugogodišnja „ekspeditivnost“ obe granične kontrole standardno pokvari i oduži put. Kada 160 kilometara u jednom pravcu „spržite“ sa zadržavanjem za 7 do 8 sati, bez vidljive potrebe i uz brzog vozača, jedino sjajna kulturna ponuda to može da amortizuje.

Niko odavno ne putuje zbog šverca i osim ručnog minimalnog prtljaga, na graničnom prelaz Vatin (Srbija) – Moravita (Rumnija) imate osećaj da se blizak rod Pabla Eskobara. Ovakvom „poslovnošću“ na dobrom putu su da komšije prestanu da idu drumovima već da nađu alternativu, a pri tome ne mislim na istorijske plinske boce preko Dunava.