Foto: VikipedijaKao što me i danas miris jutarnjih bečkih krofni uvek podseti na miris frankfurtskih krofni mog detinjstva, koje mi je kupovao tata kada me vodi u kindergarten: o, taj miris, uvučen u moju kožu, oči, mozak i telo, tako me slast meda uvek podseti na gusti, rastegljiv, tetovski med kojim su preliveni pečeni orasi i lešnici na takozvanom „Seksi sladoledu“, koji sam kao devojčica, u Titovo vreme, jela u restoranu „Arabati Baba Teke“, dok je danas derviški manastir istog imena bio prestižni hotel, a moj ujak Gligur, direktor Teteksa u Tetovu.
U mom slučaju Prustovi kolačići rastopljeni u šoljici čaja dobijaju ukus suza i topline. Da bude jasno da u značenju prideva u poslastici „Seksi sladoled“ nije u tom trenutku bilo važno razdvojiti pol i rod, ali je ovaj pridev nosio isto uzbuđenje kao i danas.
Tetovo je rodno mesto moje majke, ali osim te moje ženske rodne vezanosti danas shvatam da je ženski identitet višestruko ugrađen u istoriju Tetova. Arabati Baba Teke posećujem u avgustu 2018. posle više od dve decenije. To više nije hotel iz Titovog vremena. Sada ovaj objekat ima izvornu funkciju, nema meda, nema oraha i nema slasti.
Ali je ovde u predgrađu Tetova ponovo sedište balkanskih bektaša, kao što je to bilo počevši od XVI veka kada je izgrađena bektaška tekija. Uobičajeno bektaši grade tekiju u neposrednoj blizini grada, birajući uvek dobar geografski položaj. Blizina vode, puta i dobrog strujanja vazduha jeste karakteristika ovih svetih mesta.
Na mestu prvobitnog svetog mesta i hrama, koji je u periodu od 1538. do 1548. godine gradio Ali Dede Sersem, u tekiji su danas sačuvani arhitektonski objekti, koji su nastali krajem XVIII i u XIX veku. Kompleks danas čine džamija, konak, biblioteka, zimski dom, kuhinja, bekteško groblje sa znamenitim turbetom i plava kula. U središtu tekije je šadrvan, bela mermerna posuda za vodu natkriljena drvenim rezbarenim i islikanim tavanicama, okružena rezbarenim vratima. Mnoge muslimanke poput nas koje to nismo danas sa hidžom prave selfije na ovom mestu. I nama je to zanimljivo.
Plava kula, arhitektonski biser tekije, čije je podnožje izgrađeno od kamena, dok su spratni delovi obloženi plavo bojenim drvenim tremom i dekorativnim drvenim rezbarijama na fasadama, bila je prema predanju građena za Fatimu, najmlađu kćerku Abdurahman Paše. Abdurahman Paša je sagradio i Baltepe.
Naime, najmlađa kćerka tetovskog paše je obolela od tuberkuloze i otac je, kako bi sačuvao zdravlje svoje mezimice, izgradio visoku kulu na mestu koje su čudotvorno izabrali bektaši u Tetovu.
Nisam sigurna da je izlečio kćerku od bolesti tuge i bola, ali je paša ostavio ovom kulom jasno sećanje na svoju mezimicu. Uz plavu kulu i sećanje vezano za tetovsku Fatimu, tekija je postala mesto i ženske muslimanske pobožnosti, na koje i danas mnoge albanke i turkinje dolaze tražeći molitve za čudotvorno izlečenje ili sticanje poroda.
Uz Tetovsku menadu, plesačicu, pratilju boga Baha, figurinu iz 6. veka pre nove ere, koja je pronađena u Tetovu između dva rata, i koja je za mene predstavljala jedan od važnijih istorijsko umetničkih identiteta antičkog grada, svedočanstvo o važnosti i kontinuiteta mesta od antičkog, preko srednjovekovnog, potonjeg Htetova iz Dušanovog vremena, priča o Fatimi iz osmanskog perioda dobila je posebnu dimenziju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
