"Ti si preosetljiv/a" – briga o nama ili agresija i etiketiranje?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. E to se zove BUDENJE.

2. Ne bih da etiketiram, samo bih pitao: Zašto lektor nije pregledao i ispravio ovaj tekst?

3. Odličan tekst i iz mog iskustva mogu da kažem da je više nego tačan. Celog života me optužuju za to. Kad god reagujem na nepravdu, ja sam ta koja je osetljiva, kad mi neko kaže nešto što me povredi, opet nije do toga što je grub, nego što sam ja osetljiva. Mnogo takvih situacija posle kojih se osećam loše satima i danima razmišljam da li je stvarno do mene ili drugi malo treba da povedu računa o prelasku svojih granica i taktičnosti. Ako ja mogu da budem pažljiva prema drugima i pazim da se ne ogrešim o druge, mogu i oni da se ugrizu za jezik pre nego što tako olako kvalifikuju ljude. Hvala za ovaj tekst, ulepšao mi je vikend!

4. Ja mislim da nije taj usamljenik visoko osetljiva ili preosetljiva osoba vec su svi drugi nisko osetljive osobe ili, povremeno, "bezosecajna djubrad". Eto i njima etikete, ali samo sad i samo ovde, zato sto su mucili @Etiketiranu. Kad je neko giga-mega-hiper osetljiv u oblasti van emocija, na primer za struju, onda ga zovemo genije. Nije Nikola Tesla genije nego smo mi za struju gomila glupaka (i glupaca, da budem rodno korektna). A neki medju nama i cisti retardi, ja na primer. Od gomile je nerazumno ocekivati "da rade na sebi" i da nas razumeju. Gomila uvek radi na drugima. Samo mi jos to fali – razumevanje za "obolelu". Jedini nacin da vas tretiraju "normalnom" jeste da vas namagarce i degradiraju na svoj nivo. Meni odgovara mehanizam "gledanja svog posla" i "slaganja sa svima". Nema ni mogucnosti ni potrebe da ih "prevucete na svoju stranu" kao sto bi to oni hteli s vama. Tesko je jedino u porodici. Kad na primer muz ili dete "ne registruju" sve ono sto i vi. Kad ne vide sve te lazi i prevare. Narocito kad manipulanti na sve strane sire mudrost "da je zivot u najvecem delu siv, a ne crno-beli". Nije zivot siv nego nekom izgleda trebaju naocare pa mu je sve smuljano. Ne vide oni sve te extra-sitne crne i bele kvadratice. Ali da je teret tezak – jeste. Srecni su oni koji uz to imaju i neki talenat. Kako neko "normalan", ja bih ga radije nazvala "obican", da razume nekog koji je "…kao jasika, koja drhti i onda kad druga stabla i ne osjećaju vjetra…" (Ivo Andric, Ex Ponto)?

5. Ja sam celog zivota bila preosetljiva ( i sada sam) upijala sam tudja osecanja emocije u sustini sve negativno, razboljevala sam se od negativnosti (bolesti fizicke i psihicke 30god), medjutim kada sam pocela da radim na sebi, da cistim sve sto je negativno iz mojih misli, proslosti, dala sam akcenat samo na sadasnjosti promenila sam pogled na zivot, tada sam dobila vece samopostovanje ljubav prema sebi, automatski i prema drugima, kao da sam dobila stit i ta osetljivost se razvija u prepoznavanju mojih osecanja i ponasam se u skladu sa njima. Ta osetljibost mi je dala priliku da upoznam sebe svoje srce i da zivim u skladu sa njegovim zeljama, sada se osetljivost pretvorila u najlepsi dar. Hvala hvala hvala.

6. U petoj deceniji sam, a tek skoro sam otkrila da sam i ja visoko osetljiva. Do skoro sam mislila da su to oni koji se lako rasplaču, drame i paniče i kad tome nema mesta. Vidim, čujem, omirišem, osetim na koži što većina ne bi. Slika i informacija spaženih i obrađenih milioni u mojoj glavi. Retko imam reakcije na spolja, u smislu da drugi to vide kao preosetljivost, moje reakcije su uglavnom unutrašnje. Savesna i brižna jesam više nego drugi i mogu oko mene da zamisle, ima tu još mnogo nijansi te preosetljivosti. Živim u porodici u kojoj imamo preosetljivog člana, ali koji time maše kao superiornom osobinom, opterećuje celu porodicu svojom preosetljivošću i sve druge koji ne reaguju i ne doživljajvaju isto smatra neosetljivim dembelima, a sebe uzvišenom, te kad god može etiketira ostale (inače osetljive i osećajne, ali razumne ljude). Tako da nije ni sve uvek kako u tekstu piše. Ja sam naučila da svoju preosetljvost ne negujem po svaku cenu, da naučim mozak da prihvati i obradi drugačije utiske, dakle – može i tako, ali treba se odmaći malo od sebe, međutim zaboravlja se da među preosetljivima ima mnogo onih kojima ego radi prekovremeno. Sa takvima treba izdržati, verujte.

7. I da se nadovežem na komentar Sofije, na deo: "…kao jasika, koja drhti i onda kad druga stabla i ne osjećaju vjetra…" – jasika koja drhti i onda kada druga stabla ne osjećaju vjetra (a vetra možda uopšte ni u najavi nema) se zove anksiozni poremećaj, za šta u poslednje vreme sumnjam i da ga član porodice pomenut u mom komentaru vešto prikriva.

8. Slazem se donekle. I sama spadam u grupu preosetljivih ljudi i nosim se sa tim akako znam i umem, a dobro se nosim.. Postavlja se pitanje, nisu li ti PREOSETLJIVI ljudi takodje svojim reakcijama agresivni prema vecini, ne moze i ne mora niko da misli o tome kako ce ovaj preosetljivi da reaguje, to je samo njegov problem, i apelujem da se svako ko je osetljiv ko mimoza pozabavi sa svojim nekontrolisanim reakcijama.. Ovo govorim jer znam i sama koliko bih bila naporna okolini.. Ne mozete vladati okolinom, vec sopstvenim osecanjima

9. Preosetljiv tekst.

10. Odličan tekst. Sa puno razumevanja, topline i prepoznavanja i prihvatanja
    ljudskih osobina. Osnovni problem jeste lična percepcija i ,,naš" doživljaj drugih ljudi.

11. Mislim da je u komentarima koime sve rečeno. Šta reći osobama koje imaju neprimereno oštre reakcije na bezazlene situacije ili osobama koje oštro reaguju ako ne deliš njihov stav po nekom pitanju? Evo nađoh se u čudu kako shvatiti poruku ovog teksta, jedino da čovek nigde ne iznosi svoj stav dok se ne uveri da to nikoga neće povrediti a ako nekoga i tada povredi da strpljivo trpi njegovu tiradu i čak uvrede da ga ne bi još više povredio i nikako da mu ni u kom slučaju ne kaže da je preosetljiv jer će ga opet povrediti…..

12. Etiketirana – ako je stvarno:" Mnogo takvih situacija posle kojih se osećam loše satima i danima" jedino što može da ti se kaže da je veći problem u tebi nego u okolini. Postoje ljudi koji mogu da ti pomognu i trebalo bi da odeš do njih.

13. Dear @Etiketirana, sapatnice, probaj da ignorises prijateljske savete normalnih koji te salju na lecenje i pomoc. Nas je tako malo a ipak nas evo i ovde tretiraju kao neuroticne/psihoticne. Mi smo za njih bolesnici. Sta mi da kazemo kad su takvi kao oni gde god pogledas? Treba to istrpeti. Ja sam napustio Srbiju i Beograd 2007-me godine upravo iz tog razloga. Bio sam toliko "preosetljiv" da mi se zgadilo da trpim "smrad" masovnih grobnica sa Batajnice i da mi normalni Pink/Informer/Kurir/Veliki Brat ljudi odredjuju sta je normalno a sta ne. Sa takvim zdravima necu da imam posla. Kad bi se jednom nasla u koliko toliko neutralnoj sredini bila bi ponosna na sebe i sto ti je sve to smetalo i "mucilo danima".

14. Iz mog iskustva rešenje je da se umesto kvalifikacije ("Ti si preosetljiv") upotrebi opis ("Po tvojoj reakciji mi se čini da te ovaj događaj veoma pogodio. Kako se osećaš?"). Tako nećemo povrediti osobu, nego ćemo joj pokazati da nam je stalo do nje. Inače, mislim da je etiketiranje (ruganje, nazivanje ružnim imenima) posledica toga što bliske osobe deci govore ružne reči i osuđuju ih ("baš si smotan", "ti ništa ne znaš", "debeli" itd) i to onda deca (i kad odrastu) smatraju kao nešto normalno.

15. @Nenad S – Odlican si savet dao @Etiketiranoj. Treba da iskulira, opali dve-tri ljute… Sve je lako kad si smrad.

16. @Veki kad neko kaže da često ima situacije zbog kojih se loše oseća danima to nije preosetljivost već znak ozbiljnog problema. Ohrabrivanje takvih ljudi da se bore sa životom sami može dovesti do tragičnih posledica.

17. Odličan tekst!