U Tisi karaš, linjak i čikov, na obali vrbe, a pravi fenomen je ples Tiskog cveta

Dok se lenjo pruža kroz ravnicu Tisa uvek asocira na čamac i alase, koji su njen zaštitni znak a i na strofe pesme „Čamcem plovim sam po Tisi…“.

Ali Tisa nije samo mirna, ravničarska reka, zna i da iznenadi. svojim virovima i hladnim strujama prevrne čamac, poplavi kuće i puteve u priobalju.

Znaju to Banaćani ali i stanovici drugih gradova i zemalja, kroz koje ova reka, od izvora u Ukraijini, na Kartapitama, protiče.

Ukupno pet zemalja spaja Tisa – Ukrajinu, Mađarsku, Rumuniju, Slovačku i Srbiju, i najduža je pritoka Dunava svojim tokom od 1358 kilometara.

Kao izvorno planinska reka, sa brzicima i promenljivom količinom vode na koju utiče topljenje snegova sa planinskih vrhova, Tisa do Banata stiže već nabujala pa je u Panonskoj niziji i plovna.

Isto tako pruža i zadovoljstvo kupačima, na nekoj od brojnih plaža, od Segedina do Titela.

Zbog teškog blata i lepljive crne zemlje njene obale su nepristupačne, pa se uvek pravi talpa kako bi kupači prišli bezbedno reci. Isto važi i za korisnike čamaca i brodova, jer ko nije upao u banatsko blato, ne zna kakva je muka iz njega izaći.

Karakteristično za ravničarske, plavne reke, i pored Tise je mnoštvo meandara i mrtvaja.

Samo na području Specijalnog rezervata prirode „Ritovi donjeg Potisja“ nalaze se mrtvaje Bečkerečka ada, Vrbak, Carska zemlja, Vrbica.

Ukupno osam mrtvaja i dosta plavnih šuma, koje krase bele vrbe, i crne i bele topole.

A u samoj reci ukupno 36 vrsta ribe, najvažnije strogo zaštićene vrste su zlatni karaš, gavčica, linjak i čikov.

U okruženju ima 177 vrsta ptica, od kojih je 91 vrsta gnezdarice, naročito bele rode, čaplje. Ovde se hrani i orao belorepan.

Rezervat obiluje sa preko 200 vrsta biljaka od kojih su posebno lepi žuti lokvanj, ljutić i vodena paprat.

Ipak, najpoznatiji primerak je insekt „Tiski cvet“ koji živi na dnu ove reke.

Celim tokom reke Tise, od srpskih varošica, preko Segedina do ukrajinske granice, u prvoj polovini juna dešava se pravi fenomen poznat u narodu kao „cvetanje reke“.

Najčešće sredinom juna, u samo predvečerje, kada sunce polako tone u liniju horizonta, iz dubine reke Tise izranjaju rojevi insekata a lepet njihovih krila i zujanje nakratko priguše rečne talase.

Rojenje insekata prekrije površinu reke a čitav svadbeni ples, čija je svrha produženje vrste, traje nekoliko sati.

Tiski cvet ili Palngenia longicauda je insekt čije parenje predstavlja prirodni fenomen koji se događa kada je temperatura vode između 22 i 24 stepena.

Tada izleću na obalu, traže čvrsto tlo ili list na drvetu i u toku pet minuta se ponovo presvlače, da bi se oslobođeni košuljice našli na otvorenom i započeli svoj svadbeni let.

Nakon parenja iznad reke najpre uginu mužjaci, dok ženke lete iznad Tise, polažu jajašca na površinu reke i obezbeđuju novu generaciju tiskog cveta.

Lepotu ovih prizora mnogi žele da ovekoveče, pa se tako u Kanjiži i u Novom Bečeju pored Tise svakoga leta organizuju posmatranja „cvetanja reke“.

Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.

Još vesti iz ovog grada

Stanovnici Čente protestovali zbog ukidanja autobuskih linija, najavljena potpuna blokada saobraćaja

Uhapšen jer nije pomogao pešaku povređenom u saobraćajnoj nesreći

Radnik Linglonga pretio samoubistvom zbog neisplaćenih plata

U Zrenjaninu otvoreno gradilište autoputa Beograd – Zrenjanin – Novi Sad