Titel: Treće poluvreme života počinje na bregu

Par sati kasnije šetamo uzbrdo titelskom Dositejevom. Topli mir i tišina letnjeg popodneva, nikog na ulici, tek se poneko odmara ispred kuće i javlja se nama strancima. A ja odjednom, kao da sam na mom Gardošu, u Sinđelićevoj. Sinđelićevoj, ali ne ovoj današnjoj, već onoj iz mojih dečačkih sećanja.

Pomislih kako bi bilo lepo ovde provesti ‘treće poluvreme’ svog života koje uskoro dolazi. Neobičnu reč Titel prvi sam put video na tada hit konzervi nekog povrća koje je moja mama kupila negde ’60-ih; nakon toga, uglavnom u ukrštenicama i naposletku – kada sam kupio Premixov „Super Šark“, sasvim mali čamac koji me je godinama služio. Nekada bogat industrijski i poljoprivredni gradić u kojem je, kažu, radilo oko 5.000 radnika („u vreme špica nisi mogao ulicom proći od biciklova“) i iz kojeg su parne lađe vozile za Zemun i Beograd, a puni šinobusi vozili đake i radnike u Novi Sad, kao i mnogi naši gradovi – nije izdržao tranziciju i sada spava. Na Tisi u koju se sa banatske strane uliva Begej, svega 10-ak kilometara od Dunava, Titel postaje pravi raj za pecaroše, lovce i sve one koje traže mir i čistu prirodu. Svega sat vremena od Beograda i još manje od Novog Sada i Zrenjanina

A meni, kao sada već starom Titeljaninu koji produžene vikende provodi u svojoj kućici na bregu, najveću radost čine ovdašnji ljudi. Dobroćudni, vredni, tihi, uvek spremni da pomognu – prave Lale. Bude tu priča i zadirkivanja i naših balkanskih podela na dođoše i nađoše, Bačvane i Banaćane, Titeljane i Šajkašane, ali sve se to završi šalom, smehom ili češće – zdravicom. Puno pravih sam upoznao, i dobrih prijatelja stekao, ali u ovoj priči ima mesta da samo o jednom nešto kažem. Ako krenete u Titel i pitate se šta sve obići i videti, nezaobilazno mesto je Etno kuća Bogojević. Tamo ćete sigurno zateći domaćina Vladu koji će vam rado pokazati vredne eksponate u svojoj kući i o svakom ispričati neku priču. Posedeće sa vama u podrumu i ponuditi vas proizvodima njegove kuće – vinom, rakijom, likerima i sokovima. Otvoriće svoju unutrašnju enciklopediju i pričati vam o Titelu, o Milevi Marić Ajnštajn, Dušku Popovu, o Dositeju, Atili, šajkašima i poreklu šajkače. Pričaće vam naravno i o specijalnim travama, „krutežu“ ili „nadigači“, koje stavlja u svoju „podsticajnu“ travaricu. Spomenuće Vlada i Udruženje vinara i voćara „Šajka“, Vinski Viteški Red „Dionis“, Zlatnu praćku, Spasovdanski krst. Ali, ne smem vam otkriti baš sve. Morate da dođete i obiđete tu kuću, zatim proverite da li je riblja čorba bolja u „Alasu“ ili „Maloj čardi“, gledate ravnicu i tri reke sa Kalvarije, obiđete galeriju slika Trumić i razne crkve istog Boga. Ja sam obišao, zaljubio se i ostao. U mojoj kući, i dalje je na vidnom mestu slika Artura, lovačkog kera bretonca sa početka priče. Tek da mi olakša odgovor kad me prijatelji pitaju – „Otkud ti, Zemunac, u Titelu?“