Togo: Zamišljena i stvarna Afrika

Na putu ka površinskim rudnicima fosfata, jer to je jedno od retkih bogatstava malog Togoa, imali smo sreću da nabasamo na pravi seoski vašar.

Bez obzira na svoju neznatnu veličinu u odnosu na ostale države Afrike, Togo je složenog nacionalnog sastava, čak 37 naroda – plemena živi u ovoj republici.

Izgledalo mi je da su se svi oni toga dana okupili u vašarskoj gunguli.

Tezge sa šarenom afričkom i kineskom robom, zelena pijaca, ulični zabavljači za decu i odrasle – lutkari i mađioničari, krupne domaćice koje su u još krupnijim loncima kuvale lokalne specijalitete, ili melasu za slatkiše omamljujućih mirisa (omamljujuć ne znači uvek i ugodan), prodavci leda koji su svoj proizvod u velikim koritima pokušavali da sačuvaju od neumoljivog sunca svom snagom škripavih ventilatora, sede starice koje su proricale sudbinu ili nudile razne rukotvorine i igrale na kartu sažaljenja, koje njihova izborana lica bude kod potencijalnih mušterija i neverovatna količina ushićene, potpuno bez vidljivog razloga egzaltirane dece.

U kratkim pantalonicama, sa gumenim sandalama ili bosi, trčali su derani svih uzrasta od tezge do tezge, zabavljača do zabavljača, ganjali krpenjaču, gurali se pred objektivima naših kamera, blistavih očiju razdraganog pogleda, sa osmehom razvučenim preko slatkih lica.

Verovatno sunce i veliko plavo nebo bez oblačka pozitivno utiču na tu neprestanu lavinu sreće? Naši klinci su bučni, mogu biti razdragani, rastrčani i veseli, ali ova bezrazložna euforija, ogromna pozitivna energija koja sija iz svakog dečjeg oka, teško se sreće u „belom svetu“.

Tražeći odstupnicu od vašarske buke i vreline, povukao sam se malo dalje i seo na veliki kamen, pod stablo akacije čija je široka pljosnata krošnja davala dobar hlad.

Odatle se širio pogled na Afriku kakvom sam je oduvek zamišljao, tipičan snimak sa razglednica, jarkih jednostavnih boja.

Prostranstvo crvenkaste zemlje, po koja akacija široke zelene krošnje, u jednom uglu slike afričke kuće od pruća i naboja, a odozgo ogromno nebo bez ijednog oblačka, kao da ga je dete sunđerom oslikalo na času likovnog.

Činilo mi se da sam nekom čudnom distorzijom vremena i prostora i ja na toj afričkoj razglednici i da će se magija raspršiti ako napravim ijedan pokret.

Zato sam samo sedeo uživajući prizor, osećajući ogromno i čisto zadovoljstvo što sam živ…

Odlomak iz knjige „Bukirano“. Autor je kreator dalekih putovanja u agenciji Odeon World Travel