Tomas Mor: Od kraljevog savetnika do smrtne kazne

Rođen je 7. februara 1478. godine, a njegov otac je bio istaknuti pravnik koji je kasnije postao sudija. Imao je ugodno odrastanje i školovanje.

Oksfordu se pridružio 1492. godine. Briljirao je na polju latinskog i grčkog jezika, no kasnije je ipak odlučio da krene očevim stopama. Napustio je Oksford da bi se bavio pravom.

Upisao se u jedno od četiri pravna društva u Engleskoj, a po završetku obuke biva izabran za advokata 1502. godine.

Na kraju se pridružio kraljevoj službi i postao njegov poštovani i najpoverljiviji državni službenik.

Poznat je po svom čuvenom delu pod nazivom „Utopija”. Pokazalo se da je utopija i danas jedna od stvari o kojima se najviše govori u političkom svetu. Osim „Utopije”, napisao je i „Istoriju kralja Ričarda III”.

Tomas Mor je bio čovek od poverenja i poštovanja kako kod svojih prijatelja, tako i kod samog kralja Henrija.

Bio je kraljev glavni diplomata i lični savetnik.

Godine 1523. proglašen je za viteza, a kao rezultat njegovih dobrih političkih veza imenovan je za predsednika Donjeg doma. Postao je kancelar 1525. godine.

Zanimljivo je da je Morova ćerka stekla isto formalno obrazovanje kao i njena braća.

U to vreme bilo je neobično da porodice obrazuju svoje ćerke.

Mor se protivio običajima i svojim ćerkama je priuštio obrazovanje na isti način kao što je to činio za svoje sinove.

Njegov nekonvencionalan stav stekao je veliko poštovanje kod plemićkih porodica u Engleskoj.

Podržavao je Katoličku crkvu i bio je izrazito protiv protestantske reformacije koju je smatrao za jeres. Tokom njegove vladavine, šest ljudi je spaljeno zbog jeresi. Pisao je letke protiv jeretika, a takođe je zabranio brojne knjige.

Prezirao je upotrebu reči iz Tindejlovog prevoda Biblije, poput sinonima za reči „svetac“ i „crkva“. Išao je do te mere da je sprečio da ove knjige izađu u Engleskoj. Verovao je da takve knjige odvajaju ljude od crkve.

Međutim, njihov odnos kreće da se pogoršava kada se Mor oštro usprotivio odluci kralja da okonča brak sa suprugom Katarinom Aragon.

Kralju, koji je očajnički želeo da okonča svoj brak, bio je potreban Morov potpis, što mu on nije omogućio.

Njihov odnos se sve više pogoršavao, a Mor je podneo ostavku pozivajući se na zdravstvene probleme 1532. godine.

Odbio je da prisustvuje krunisanju Henrijeve nove, u očima crkve nelegitimne, supruge Ane Bolen, bivše dvorske dame na dvoru Tjudora, iako je kralj naredio da najmanje tri episkopa pošalju zahtev za njegovo prisustvo.

Poslali su mu čak i novac za sve eventualne troškove koje bi mogao da ima zbog dolaska na taj događaj.

Odbio je da ide zbog časti, ali je zadržao novac. Rekao im je da misli da su dovoljno bogati.

Međutim, tu su njihove razmirice tek počele. Godine 1534. kralj Henri je doneo zakon koji ga je proglasio vrhovnim za čitav svet, uključujući i papu.

Svi građani Engleske morali su da polože zakletvu koja je kralja Henrija prihvatila kao vrhovnog.

Tomas se snažno protivio odluci kralja Henrija da napusti katoličku crkvu.

Ostao je dosledan svojim stavovima i odbio je da položi zakletvu jer je to značilo kraljevu nadmoć čak i nad papom.

Zbog toga ga je car proglasio krivim za izdaju i naredio pogubljenje odsecanjem glave.

Katolička crkva kanonizovala je Tomasa Mora proglasivši ga svecem za ovaj čin hrabrosti. Vekovima kasnije, papa Pije XI proglasio ga je za mučenika i sveca.

Iako su njegove poslednje reči možda najpoznatija stvar o Tomasu Moru, manje je poznato da se šalio sa ljudima koji su bili zaduženi za izvršenje njegove smrtne kazne.

Klasičnim britanskim humorom, između recitovanja psalma, našalio se na račun dželatovog vrata i mogućnosti da isti može zasmetati oštrici.

Njegove poslednje reči bile su: „Umreću kao odan kraljev sluga, ali prvenstveno služim Bogu”.