Tomsk: Daleko od centra moći

Na obali Toma nalazi se grad Tomsk, koji je bio glavni grad Sibira sve do 1925. godine, kad je Novosibirsk preuzeo taj status. Tomsk je studentski centar i najveći deo njegove privrede se vrti oko sistema obrazovanja: dva glavna univerziteta, nekoliko instituta za istraživanje smešteni su tik uz reku Tom. U Tomsku se nalazi i najveća psihijatrijska klinika u Sibiru, a to nije slučajno: tokom sovjetskog doba političke protivnike su često proglašavali za ludake. Poslali bi ih u Sibir, daleko od centra moći. Pošto su ludaci najopasniji revolucionari, Tomsk je bio pravo mesto za njih: grad se ne nalazi blizu Transsibirske železnice, niko nije mogao da vidi ludake i da se slučajno zarazi njihovom (često zdravom) bolešću.

Za one koji dolaze iz Novosibirska Tomsk počinje odjednom, bez prigradskih naselja koja bi ga najavila, odmah posle mosta koji spaja obale reke. Odmah se pojavljuje „Lagerni sad“, najveći gradski park, gde ljudi trče i šetaju se kada napolju nije previše hladno, među visokim brezama koje su za pesnika Jesenjina simbolizovale vitka tela ruskih devojaka. Lagerni park se prostire niz reku, na brežuljku na kom se nalazi i Tomsk. Po širini, park se graniči na zapadu sa ulicom Nahimovom koja je izuzetno prometna; na istoku se spušta, odjednom, ka reci strmim obroncima koje su formirale stare, morske stene; u ovom delu Rusije se nakratko pojavilo more pre nego što je, na kraju paleozoika, počeo proces orogeneze zbog kog se morska voda povukla. Već tokom mezozoika planine su počele da se spuštaju i sada ih više nema; obronci parka Lagerni su sve ono što je ostalo od njih, noseći u sebi, kao večni pečat, to praistorijsko more koje se ovde, nakratko, talasalo. Ali grad ne zna niti je ikad znao za ove dramatične promene, koje potiču iz dalekih krivina vremena.

Tomsk je bio osnovan 1604. godine. Za zemlju i za planetu 400 godina traje kao jedan otkucaj srca za čoveka. Ali za ljudsko biće vreme teče na drugi, ubrzani način: zbog toga je bolje baciti se odmah na Bulevar Lenjina, koji spaja Lagerni park sa centrom i vodi ka severnoj periferiji grada. Dug je taj bulevar, čitavih sedam kilometara, prati tok reke, koja protiče malo niže, i spuštajući se prolazi pored Politehnika, državnog univerziteta, trga Novosabornaja, zgrade pošte, pozorišta, filharmonije, gde se sreće sa rekom a zatim, još niže, vodi ka periferiji gde se nove, bele zgrade mešaju sa sivim nebom horizonta. Bulevarom prolazi puno belih „maršrutaka“ – privatni kombi-prevoz – koje predstavljaju konkurenciju retkim gradskim autobusima.