Topli Do (2): Čist vazduh i bistra voda

Jer, ovo selo ima tri prelepe čiste rečice koje, kroz crvene stene i male kaskadne vodopade, kroz njega protiču i spajaju se u Toplodolsku reku, a ujedno je i poslednja „stanica“ iz koje se kreće u duže ili kraće planinarske ture do tri vodopada koji su među najlepšima u Srbiji, ali i Midžora i drugih vrhova Stare planine.

Ovo selo ima svoj vodovod sa vodom iz jednog od obližnjih izvora, mada je i voda iz njegovih rečica toliko čista da se komotno može piti; tu su i stada ovaca (mleko, sir…), na zelenim planinskim obroncima viđali smo i konje, ima i dobru „struju“ (dovučenu iz obližnje nekadašnje kasarne JNA) i jedino što nema je prodavnica, ali i vaj-faj i domet mobilne telefonije, tako da smo se u dva dana tamo odmorili od ove zavisnosti, kao i od televizora koji stoji u kući, iako nikom nije palo na pamet da ga upali.

Svaka od rečica ima i neka dublja proširenja u kojima se može kupati (iako je sredina maja, okupao sam se u vodi koja i nije ledena koliko sam očekivao), a na njenim obalama video sam i nekoliko pecaroša, ali ne i da su nešto upecali u vodi u kojoj kažu da ima pastrmke, čije sam samo neke minijaturne primerke primetio.

Čist vazduh, samonikli jorgovani koji su po brdima tek sad cvetali, raznobojno planinsko cveće i neke grupe kuća, štala i dvorišta, među kojima se osećate kao da ste u devetnaestom veku, sve su to „komparativne“ prednosti Toplog Dola u odnosu na dobar deo Srbije (o gradovima da i ne govorimo).

Ovo selo ima i Planinarski dom sa 35 ležajeva, jer se neko pametan setio i u centru sela jednu staru kuću preuredio u tu svrhu, a još nekoliko meštana svoje krevete, sobe ili cele kuće nudi turistima i planinarima.

Jedna od njih (u kojoj je bilo smešteno nas 13) u selu se naziva Etno-kuća i, barem po spoljašnjem izgledu, taj naziv apslutno opravdava, dok još jedna slična pored nje uskoro čeka useljenje.