Toplotni udar i sunčanica: Doktorka iz Urgentnog objasnila kako vrućine utiču na organizam

„Naš organizam ima sposobnost prilagođavanja uslovima spoljašnje sredine, bilo da temperatura raste ili pada. Kada raste, naš termoregulacioni sistem praktično reaguje širenjem krvnih sudova i prekomernim znojenjem. Ipak, kapaciteti su ograničeni, posebno kod najmlađih, odnosno kod dece do godinu dana kod kojih termoregulacioni sistem nije dovoljno razvijen, strašno je iscrpljen kod mnogo starijih bolesnika i nije u punoj kompenzatornoj mogućnosti kod trudnica i hroničnih bolesnika“, otkrila je doktorka.

Kako bi se zaštitili, treba voditi računa o sledećem:
– garderoba treba da bude od prirodnih materijala i komotna,
– obroci treba da budu lagani, ali moraju sadržati minerale i vitamine, jer ih gubimo znojenjem,
– unos vode treba da bude minimum dve litre,
– fizičku aktivnost treba izbegavati u centralnim delovima dana,
– preporučuje se obavljanje aktivnosti u ranim jutarnjim satima, do 8, 9 sati.

Doktorka Đikić ističe da je vreme između 11 i 17 časova na otvorenom bez zaštite najkritičnije, jer naš termoregulacioni sistem ne može da izdrži i može doći do preteranog zagrevanja organizma.

Simptomi mogu biti mučnina, zujanje u ušima, glavobolja, opšta slabost i malaksalost, a u težim slučajevima može doći do povraćanja i poremećaja stanja svesti.

Ozbiljne posledice su moguće ako se simptomi nastave.

Dr Đikić takođe objašnjava razliku između sunčanice i toplotnog udara.

Sunčanica se može rešiti kod kuće, a simptomi su malaksalost, vrtoglavica, bolovi u glavi i zujanje u ušima.

Toplotni udar može biti uzrokovan izvorima toplote u prostoriji, poput pekare. Prvi simptomi mogu biti stanje šoka, poremećaj stanja svesti i koma. Toplotni udar zahteva intervenciju medicinskih stručnjaka i ne može se rešiti kod kuće.