Torino: Tu se uvek lepo jede

U samom Torinu imate jednu EATaly radnjicu u centru Torina (via Lagranž), i jednu džinovsku radnju na dva nivoa u kvartu Lingoto. Osim što možete da pazarite sveže voće i povrće, ovde ćete naći i sve moguće vrste čokolada, sireva, salama i šunki, a o testeninama i vinu – da ne pričamo. Zamislite samo, jednu pored druge, 17 velikih vitrina prepunih svih mogućih sireva iz svih krajeva Italije! Tu su i italijanska piva, maslinova ulja, sirće – balsamiko – a sve to u stotinama verzija, izloženo u desetinama gondola i polica.

Zamislite „ulicu“ od skoro stotinjak metara – a sa leve i desne strane – sve vrste italijanskih testenina. Uza sve to, u sklopu ovih prostora postoji i nekoliko restorančića – gde možete probati italijanske specijalitete, paste, pice i ozbiljnija jela, uz cene od 10 do 15 evra po jelu. Čist gurmanluk, kako stoji i u kratkoj reklami: „Eataly – alti cibi; mangi meglio, vivi meglio!“ Inače, koncept „Eataly“ nije ograničen samo na italijanske radnje – već se njegove gurmanske bakalnice nalaze i (osim po drugim italijanskim gradovima) u Čikagu, NJujorku, Los Anđelesu, Tokiju, Seulu, Istanbulu, Dubaiju, Sao Paolu, a trebalo bi da se „Eataly“ uskoro nađe i u Parizu, Londonu i Moskvi (barem po podacima sa Eataly cegera). Na sličan, ali helenski koncept možete naleteti i u Grčkoj (tzv. „Ergon“), a i šire (jer su i oni dobacili do Londona, Brisela, Majamija…).

Mislim da se niko ne bi bunio da se u Beogradu otvore oba ova lanca, a da ne pričamo o tome kako bi bilo lepo da neko organizuje lanac srpskih proizvoda i hrane, pa makar se zvao „Serbian food“. Pošto je i znanje vrsta hrane, ali duhovne, logično je da se preko puta EATaly-ja nalazi zgrada Politehničkog univerziteta u Torinu, koja je, u stvari, jedna od zgrada bivšeg kompleksa fabrike Fiat građene pre tačno sto godina. Bila je to najveća fabrika u Evropi u to vreme, sa potpuno futurističkim krovom – na kome se nalazila (a nalazi se i danas), ni manje ni više nego – test staza za automobile! Ova staza korišćena je i prilikom snimanja filma „Italian job“, ako se sećate one jurnjave nekoliko mini-morisa sa karabinjerima, po gradskim ulicama, a eto – i po krovovima. U Fiatovom ex-kompleksu, ostalih nekoliko zgrada pretvoreno je u sajamske prostorije, u veliki tržni centar „8 galerija“, gde se može videti i bogata pinakoteka porodice Anjeli, a i danas se može izaći na pomenuti krov i baciti pogled na nekadašnju stazu. Dakle, u Torinu izgleda nijedna zgrada ne može da bude napuštena, ruinirana i da joj se ne zna buduća namena. Zamislite da se neka od oronulih fabričkih zgrada u Rakovici pretvori u zgradu nekog fakulteta, začinjenu sa nekim izložbenim prostorom i – naravno, tržnim centrom!?

Politehnički univerzitet Torina radi punom parom već duže od jednog i po veka, pa je tako i najstariji italijanski tehnički univerzitet. Iako se nalazi u sto godina staroj zgradi, enterijer izgleda potpuno moderno i pomalo neobično sa svojim jarkim narandžastim tonovima. S obzirom na to da se ovaj univerzitet bavi inženjerskim naukama, arhitekturom ali i industrijskim dizajnom, potpuno je logično da godišnje ima nekoliko stotina ugovora o istraživanju sa firmama kao što su Intel, Motorola, Compaq, Ferari, General Motors, Telecom Italia, IBM, Microsoft, General Electric… I naravno, tu je redovna i bliska saradnja sa Fiatom. Kakav je to samo spisak mušterija?! Zato torinski Politehnički univerzitet nosi titulu prvog u Italiji i osmog u Evropi u oblasti inženjerstva, a potpuno isti plasman ima i u rangiranju svoje elektroinženjerske katedre. Uzgred, „Lingoto“ je samo jedna od zgrada u kojoj „Politecnico di Torino“ obavlja svoju prosvetiteljsku misiju, i u samom Torinu postoji još nekoliko zgrada – među kojima i par profesorsko-studentskih kampusa.